Moto Asocijacija Srbije - FORUM
OFF TOPIC => Off Topic - generalno... => Temu započeo: paperinos April 02, 2009, 01:16:07 pre podne
-
Ozenio se nas kolega i drug bajker...konacno..... ;D
-
Aprilililili..... ;D *20 *22 *34 *79 *109 *119 *123 *123 *335 *351 *516 *528 *551 *565 *570
-
*302 *302 *302 *302 *302 *302 *76 *76 *76 *76 *76 *76 *76 *76 A ja se bas ponadao!!!!!!!!
-
Bice vama aprililili kad se covek javi i kaze da se stvarno ozenio!!!! ;) HE!!! ;)
-
Daj boze...ali koliko ja vidim to se moze desiti tek za sledeci prvi april.... ;D
-
a koga *72 *95 *48 *4a ja nemam pojma
-
A da probas ovo!!!
(http://www.dodaj.rs/f/2R/wo/FJYLvQv/0c12644s006.jpg)
;)
-
zato njega nema na forumu''ima gde da pametnije trosi vreme'' !!!!
-
Ovaj kuratista kakvu mu mladu predlaze Cin bi rikno za par dana ova je bre ko masina za meso >:D
-
joj ja se ove bojim .kako me gleda
jaka.auuu,samo bi plako kraj njje.eto je rendiju. *114 *511
-
Ma ajde Cin ona samo tako izgleda a ustvari je jako stidljiva i povucena!!!!! ;)
-
Pa nije Rende super deka da moze da se bori sa azdahama i on je covek ugodi nama >:D
-
Bez starca nema udarca...stari panj vatru drzi...a Chin Chin....ribe przi.... ;D
Kad bi je on dohvatio...pa.....bilo bi svega. ;D
-
UH!!! ;)
-
Običaji
U raznim delovima Srbije, svadbeni običaji se manje ili više razlikuju. Na venčanje je najčešće pozivao momak koji je pripadao mladinom ili mladoženjinom rodu, koji je sa sobom nosio okićenu bukliju u kojoj je vino ili rakija. Očekivalo se od domaćina koji se poziva da se prekrsti, otpije malo iz buklije i da kaže:
„Daj Bože da su mladenci živi i zdravi, da ih prati sreća i ljubav, da ove godine venčamo, a iduće krstimo.“
Kumu i starom svatu se, osim buklije, nosi i jabuka u koju oni utiskuju dukat ili metalni novac. Pripreme za venčanje se dešavaju i u kućama mlade i mladoženje: cvećem se kiti kapija i kuća. Devojke takođe sakupljaju i ruzmarin kojim će kasnije kititi svatove. Dva dana uoči svadbe, kapija ispred mladoženjine kuće se otvara i ne zatvara se do kraja veselja.
Na sam dan svadbe, od ranog jutra, devojka se priprema i oblači venčanicu. Njene drugarice i sestre dođu da je kite, češljaju i pevaju joj. Te pesme mogu da budu i tužne jer tradicionalno devojka napušta roditeljski dom. U kući mladoženje je okupljanje svatova koje devojke kite ruzmarinom. Mladoženja sa drugovima ili braćom odlazi kolima (ili fijakerom) po kuma koji se smatra važnim gostom i koji se dočekuje muzikom. Istu čast ima i stari svat. Kada se svi okupe, svadbena povorka ide po mladu. U novije vreme tu povorku čine (luksuzna) kola koja su okićena cvećem i peškirima. Tradicija nalaže da do neveste nije lako doći. Na kapiji je visoko podignuta jabuka koju mladoženja ili njegov rođak treba da pogodi iz šuške, a na ulazu je postavljena prepreka ispod koje je korito sa vodom u koje svatovi ubacuju novac kako bi prošli. Takođe, brat neće izvesti sestru dok mu mladoženja ne plati. Dever preuzima mladu koja mu daruje beli peškir koji on nosi prebačen preko ramena. Njegov zadatak je da čuva i pazi mladu tokom celog veselja. Mladini roditelji će poslužiti goste, a potom se mlada oprašta sa svojim roditeljima koji joj daju blagoslov. Mladenci tada odlaze na venčanje koje može obaviti matičar ili sveštenik. Nakon toga, mlada baca bidermajer okrenuta leđima. Devojke pokušavaju da uhvate bidermajer, jer se veruje da će ona koja to uspe - sledeća da se uda. Svadbeno veselje se odvija u mladoženjinoj kući i tamo se povorka upućuje nakon obreda venčanja. Svekar je taj koji pomaže mladoj da izađe iz fijakera i daruje joj zlatni dukat, a ona njemu košulju. Postoji nekoliko rituala prilikom pristizanja mlade u mladoženjinu kuću. Jedan od njih je da joj se prinese muško dete (nakonče), koje ona podigne, tri puta okrene i poljubi. To radi zbog verovanja da će onda i ona rađati mušku decu. Veselje počinje za okupljane svatove, a kasnije u goste pristižu i pođani. Na veselju koje sledi, mlada i mladoženja dvore sve goste, a mlada ih daruje i košuljama, peškirima i drugim darovima. Svadbeno veselje traje dva-tri, pa i više dana.pa tako je
-
Venčanje
December 1, 2008
Za ovaj radosni i svečani događaj u životu pravoslavnih hrišćana, vezano je mnoštvo narodnih običaja. Naravno, suština Svete tajne braka, nije u svadbenom veselju, već, pre svega, u jednom ozbiljnom pristupu svetinji bračne zajednice, koja je temelj i osnova porodice, a time, i crkve i države. U vezi sa ovom svetom tajnom, venčanjem i svadbom, iznećemo ono što je bitno za crkvu, pravoslavnu veru i njeno učenje. Ovde su važna dva momenta: predbračni ispit i venčanje u crkvi.
Predbračni ispit
Dvoje punoletnih, muško i žensko, koji ispunjavaju sve ostale uslove koje crkva propisuje za sklapanje crkvenog braka, najpre obavljaju predbračni ispit. Sama reč kaže, šta je predbračni ispit. To je postupak, gde crkva ispituje, da li dvoje kandidata za brak, ispunjavaju sve uslove koje propisuju crkveni kanoni za sklapanje braka. Predbračni ispit obavlja nadležni sveštenik devojke. Za ispit mladenci treba da pripreme: crkvenu krštenicu, muškarac potvrdu od svog nadležnog sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Roditelji mogu biti prisutni, a ne moraju, ako su sprečeni. O izvršenom predbračnom ispitu dobijaju potvrdu, koju predaju nadležnom svešteniku mladoženje, na osnovu koje ovaj može vršiti venčanje mladenaca. Ova potvrda (zapisnik) važi šest meseci. Predbračni ispit mora biti obavljen na tri nedelje pre venčanja, kako bi sveštenik mogao na tri liturgije u crkvi, da oglasi želju kandidata za venčanje, i da pita narod, da li postoji neka smetnja za njihov brak. Oglašavanje se može vršiti i na liturgijama na praznike, i tada oglasni rok od tri nedelje, kraće traje.
Venčanje
Za dan venčanja ili svadbu, u našem narodu je vezan običaj svadbenog pira i veselja, ali obzirom na veliku svetinju braka, ovom se događaju i danu mora dati potrebna ozbiljnost i hrišćansko pravoslavno obeležje.
Kod pravih srpskih hrišćanskih domaćina, svečana sala, neka druga prostorija ili šatra, gde se obavlja svadbeno veselje, ukrašena je pravoslavnim simvolima i srpskim znamenjima U čelu stoji ikona krsne slave toga doma, i kandilo, ili ikona Hrista ili Bogorodice, a može i ikona svetoga Save. Levo i desno srpska trobojka sa krstom i zlatnim ocilima Ikona i znamenja opominju na ozbiljnost i pristojnost.
Molitva
Pre nego što svatovi krenu od mladoženjine kuće po mladu, treba obaviti molitvu. Domaćin upali sveću, uzme kadionicu i žar, stavi malo tamjana, okadi ikonu, sebe i mladoženju i sve svatove po redu. Zatim se pročita molitva Oče naš, Bogorodice Djevo, ili neka druga molitva iz molitvenika, pomoli se za sretna puta i sretna venčanja, za složan i srećan život mladenaca i tek onda se kreće na put po mladu.
Ispred svadbene kolone ide stari svat, to jest neko od mladoženjine familije, ujak ili neki drugi srodnik ili prijatelj, koji će ujedno biti sa mladoženjinim kumom drugi svedok na venčanju u crkvi. Iza njega ids mladoženjin kum, a iza njih mladoženja sa ocem.
Obručenje
Kada se mlada povede na venčanje ide se istim redom. Kolona staje pred crkvom, a mladenci, kumovi i svi svatovi sa potpunom ozbiljnošću, u tišini i pristojnosti, kakva dolikuje domu Božijem, ulaze u hram. Mladenci, praćeni kumom i starim svatom, odlaze pravo pred dveri na oltaru. Tu se vrši obručenje. Burme i sam čin obručenja simvolizuju vernost. Mladenci tada, na svoju ruku, četvrti prst desne šake, stavljaju burmu i ne skidaju je do kraja života Ona ih podseđa na zavet vernosti koji su dali u crkvi pred Bogom i sveštenikom. U toku obručenja, mladenci, kum i stari svat, drže u rukama sveće, obično bele boje, kao simvol čistote i nevinosti. Te sveće kasnije ostaju u crkvi, a mogu se poneti i čuvati kao draga uspomena na dan venčanja.
Sv. tajna venčanja
Posle obručenja, mladenci i kumovi odlaze u centralni deo hrama, i tu se vrši sveta tajna venčanja. Na venčanju se belom maramicom mladencima vežu desne ruke, u znak večite životne vezanosti, sloge i vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Negde se mladi kupuje platno za haljinu, i tada se to platno prebaci preko vezanih ruku maramicom. Ta maramica se, takođe, čuva kao uspomena
Mladencima se na venčanju stavljaju venci na glavu. Otuda i naziv venčanje. Venci simvolizuju celomudreni život mladenaca do venčanja, i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih.
Vino koje se daje mladencima, negde i kumovima, na venčanju, simvolizuje događaj u Kani Galilejskoj, kada je Hristos sa svojom Majkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicima bio na svadbi i pretvorio vodu u vino.
Trokratni ophod oko stola na kome stoji krst i ostalo što je potrebno za venčanje, simvoliše večnu vezu supružnika, jer krug znači večno trajanje, a trokratno obilaženje je u slavu Svete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha
Brak koji nije sklopljen na način propisan crkvom, za crkvu nije brak. Zato, deca iz necrkvenih brakova, za crkvu su vanbračna. Neki episkopi i sveštenici uskraćuju pričešće supružnicima koji žive nevenčano. Zato je dobro, da se danas, kada je to slobodno i moguće, svi oni koji se, iz ma kojih razloga do sad nisu venčali, učine to, i tako sebe uvedu u spisak pravih i doslednih pravoslavaca i hrišćana.
Vreme venčanja
Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje svadbe uz post. Jer, zbog svadbene gozbe, koja je redovno mrsna, pravi se javna sablazan i greh. Takođe, venčanje i svadba se ne vrše u sredu i petak, na Krstovdan 18. januara, Usekovanje 11. septembra i Krstovdan 27. septembra. Venčanje se ne vrši na Vaskrs, niti svetle sedmice, jer tada su svečani dani koji su posvećeni slavnom Hristovom vaskrsenju, i nikakvo drugo slavlje nije primereno tim danima.
Mesto venčanja
Mesto venčanja je isključivo hram. Ali po odobrenju episkopa, a na predlog nadležnog sveštenika, može se, u nuždi, (zbog bolesti mlade ili mladoženje) izvršiti i u domu jednog od njih. Za razliku od krštenja, gde se može krštavati po nekoliko dece odjedanput, venčavati se mogu samo jedni mladenci.
Mladenci
Ovaj praznik se praznuje 22. marta, a posvećen je uspomeni stradanja svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik u koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Mlade domaćice toga dana dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost domaćice. Ovde valja napomenuti da Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovoga dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružni
-
Ko ce ga znati sta je pisac hteo reci...... ???