Tema: Ništa ti ne razumeš...

[zidarskomlako]

Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš kolike sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve sto umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
"Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac..."
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram i razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije
M.Antić

[vudu]

 ANTOLOGIJA

[paperinos]

Neprevazidjeni boem pesnik ravnice.

Siroke ravnicarske duse i covek koji je imao najneverovatniji zivotni put.

Pogledajte njegove emisije koje su sacuvane..to se ne sme propustiti.

Uzivao sam dok sam ih gledao ..bilo ih je par u "Trezoru".
Cuveni Miroslav Mika Antic.

[specijalac]

           Svaka prava toplina ima u sebi bezbroj
           prisnih malih toplota.

           Svako veliko dete nosi u sebi bezbroj
           balavaca i svrca.

           Ovaj ogromni zivot prepun je kao sace
           I sve te buvice srece
           i sumnji
           i slutnji
           i snova
           - armija neznosti cela,
           moli nas da im svakom po jeno zrno srca
           susnemo krisom pod krilo.

           Jer bez tih malenih srca
           sto drhte duboko u nama
           scucurena i bela,
           ne bi ni velikog srca,
           ne bi ni velikog belog,
           - nicega ne bi bilo.

           pa i nas,
           eto,
           ovakvih;
           cudnih i lepo ludih,
           zar mislis da bi nas bio?

           Nikad nas ne bi bilo.