Tesko je izreci i napisati kako je sve proslo. Zapocinjem 5 puta i isto toliko puta brisem. Jednostavno, ne postoje prave reci koje bi okarakterisale ovo hodocasce.
Ljudi kazu trista ljudi, trista cudi. Nas je bilo pet i zaista smo sve bile razlicite. Svaka je imala odredjen momenat u kojoj je dozivela vrhunac srece na ovom putu. Svaka od nas je plakala od srece u razlicitim momentima okruzena razlicitim pejzazima, ali uprkos toj razlicitosti, sve smo disale kao jedno. Sve zajedno smo bile kao jedno bozanstvo.
Putovanje nam je pocelo od susreta sa Profesorkom u Pancevu. Prvu pauzu smo napravile u Sumarku u Delibatskoj pescari na putu do skele, gde smo se i bolje upoznale. Vec se tu pokazala zenska dovitljivost i snalazenje.
Kako fotografisati sve nas, ili bar deo nas u pokretu:
Po sistemu pljuni pa zelipi i obmotaj malo flasterom i selotejpom sve se moze.
p.s. svsta se moze naci u zenskim torbama....
ishod akcije je:
Uspeha bas i nije bilo jer smo zaboravile na jedan detalj, a to je da je motor bio na copi dok se to lepilo, pa su u voznji napravljene fotke koje gledaju skroz u desno. To je brzo ispravljeno, ali fotke kao dokaz nemam. Aparat je Majin, pa cekamo nju da postavi iste.
Onda je dosla voznja na skeli....
Vetar je bio jak, talasi ogromni pa smo morale u odredjenim momentima da se drzimo za skelu kako ne bi popadale.
Voznja je bila divna i uglavnom mokra.
Nakon skele, usledila je voznja od Rama do Srebrnog jezera.
Po meni, Srebrno jezero nije nista posebno. Podseca na Adu Ciganliju. Komercijalizovno mesto za otimanje para i pruzanje lose usluge.
Ipak smo iskoristile tu pauzu za setnju i poneku detinjastu vragoliju.
a dok smo se mi setale, ljuljale, jele sladoled i ostalo, "ergela" se odmarala.
'ajde sad jedna grupna fotka pa da krenemo dalje....
Inace, kao sto ce se primetiti dalje na fotografijama, svako je dobio od nekog "zecje usi"
Tema: zenska tura kroz Srbiju na par dana (Pročitano 46551 puta)