Avgust 16, 2018, 06:09:53 pre podne

Autor Tema: #48 SHOYE TOMIZAWA IN MEMORIAM  (Pročitano 797 puta)

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže WOLVERINE

  • Bajker Bez Granica
  • *******
  • Poruke: 1457
#48 SHOYE TOMIZAWA IN MEMORIAM
« poslato: Decembar 10, 2012, 02:25:31 posle podne »
         

                                          MotoGP: Tomizawa san-zvezda koja je kratko sijala!

                                                            Napisao Mile Živanić    četvrtak, 01. septembar 2011.


 
 


Japan, zemlja izlazećeg sunca, kamikaza, zemlja atraktivnih vozača.

2009-te godine svi neutralni ljubitelji motociklizma su uživali i istovremeno navijali za Aoyamu u borbi protiv nadmoćnih Aprilija u poslednjoj sezoni prototipova od četvrt litra. On je tu bitku dobio i tako postao heroj, dok je istovremeno 250-ice ispratio u istoriju. Početkom 2010-te kao njihova zamena rodila se nova srednja kategorija, a sasvim neočekivano, sa njom je rođena i nova zvezda, Shoya Tomizawa! Dečko iz Čibe je za većinu došao niodakle i pobedio na prvoj trci! Njegova zvezda je zasijala vatrenim sjajem, da su mnogi, uključujući i mene, pomislili da je konačno došao naslednik legendarnog Daijira Katoh-a, ali nažalost umesto da ga nasledi, on mu se pridružio...







A kako je sve počelo?

Kao trogodišnjak u malom gradu Asahi u okrugu Čiba, gde je i  rođen desetog decembra 1990-te, počeo je da vozi dečije motore, i da otkriva čari brzine, ljubav koja će vremenom postajati samo jača. Sa godinama su dolazili i veći motori, a sa poloskom u srednju školu u rodnoj Čibi, gde mu je glavni predmet bio Engleski, postaje redovni učesnik sve japanskog prvenstva u klasi popularnih zujalica (125cc), klasi koja ima veliku tradiciju u Japanu. Na kraju 2006-te osvaja drugo mesto u tom šamionatu i titulu rukija godine. Naredne godine vozi paralelno u klasama 125cc i 250cc, u prvoj završava sezonu jedan stepenik niže, na trećoj poziciji, dok se u jačoj kategorji morao zadovoljiti osmim mestom. 2008-me se u potpunosti koncentirše na klasu od 250cc i na kraju osvaja vicešampionsku titulu. Istovremeno je 2006-te i 2007-me učestvoao i u trkama svetskog prvenstva na Japanskoj rundi šampionata sa posebnom pozivnizom organizatora u klasi 125cc, a 2008-me po istom receptu nastupa i u klasi do 250cc. Iako na tim trkama nije zabeležio značajne rezultate (2008-me osvojio prve bodove u okviru svetskog prvenstva završivši kao 14-ti u tom jedinom nastupu), njegove vožnje u domaćem šampionatu bile su dovoljne da zapadne za oko timu CIPMOTO-GP250 i vozeći prvu punu sezonu u svetskom prvenstvu na Hondi na kraju osvaja 17-to mesto u šampionatu sa ukupno 32 boda, i 2 deseta mesta kao najboljim rezultatima. Ipak treba imati na umu da je to poslednja sezona 250-ica i da je Honda praktično već obustavila razvoj svojih motora, za razliku od Aprilije.








A onda dolazi 2010-ta! Nova klasa, mnogo svetskih šampiona, mnogo povrtanika iz najjače klase, diplomci iz prethodne sezone 125cc-ca, dosta poznatih lica iz 250cc koju je ova klasa zamenila, nekoliko pridošilca iz sveta superbajka i superspotra, sve u svemu jako šareno i brojno društvo. U kvalifikacijama se našao čak 41 vozač, a kolonu je predvodio osvajanjem pol pozicije prvi favorit pred početak šampionata, a ispostaviće se i prvi šampion, Toni Elias, ali čast da se upiše kao prvi pobednik u istoriji klase pripala je našem junaku, Šoji Tomizavi!





 


I dok su se svi pitali odakle je došao ovaj mali, on je već na sledećoj trci u Herezu pokazao da ta pobeda nije slučajnost i da je tu da ostane osvojvši svoju prvu pol poziciju i drugo mesto u trci, čime je i dalje zadržao vodstvo u generalnom plamanu. Njegov agresivni stil vožnje imao je i negativne posledice, padove u 4 od narednih 8 trka, a poslednji u Misanu je bio i fatalan. Nakon što je izgubio kontrolu nad motocikolom prilikom izlaska iz jedne krivine na njega je naleteo Alex de Angelis i tu je bio kraj…









   


Za svega 10 trka, koliko se nalazio pod svetlima reflektora, pružio nam je mnogo uzbuđenja, obilaženja, pobedu, 2 pol pozicije (drugu ostvario u Brnu) i sve je izgledalo kao da je novi šampion stupio na scenu, ali nažalsos nije tako bilo suđeno…
Oni koji su ga poznavali u padoku kažu da je bio jedan od najveselijih momamaka, uvek sa osmehom na licu, nikad nije propuštao priliku da se pozdravi sa svima čak i u prolazu, ali istovremeno je bio i jako profesionalan kada je vožnja u pitanju, totalno posvećen, jednostavno dečko sa harizmom, ili zrak sunca kako su ga pojedini članovi padoka zvali. Ipak, 5 septmbra 2010 on je zauvek otišao ne napunivši 20 godina, a nama ostaje sećanje na uzbudljive momente koje nam je broj 48 doneo u svom kratkom boravku na trećem kamenu od Sunca
. Večna ti slava!





                                               




                                                                                                                                                    Preuzeto sa LINK.
        
"Svi su Crnogorci Srbi, a nijesu svi Srbi Crnogorci." P.P. Njegos