Toliko sam brzao, da ne kazem opleo motorce, mada znam da je protivno zakonu i da nasi prijatelji u plavom nece blagonaklono gledati na takvo ponasanje, ali greh mi na dusu, poneo me vetar, opalio adrenalin, pa sam na pojedinim, onim sigurnijim deonicama, skoro stotku navlacio!!! Ako je za opravdanje, imao sam punu opremu, sto se kaze full, kao i najsavremeniji GPS uredjaj, da ne bih ometao drugove organe usput, onako vazda dobro raspolozene za pomoc na drumu i dobru salu i casicu razgovora, u vrsenju plemenite i humane sluzbene duznosti, svojim glupim pitanjima o pravcu kretanja (to je ono kad se izgubim na putu). A pit stopovi, brate, pa podrazumeva se, svaka benzinska pumpa!!!
Mada je ovaj put ka Mitrovici bas mukotrpan, ima pumpa tek na svakih pet kilometara, tako da se covek dobrano umori od predaha do predaha... Ih, ala sam se taj dan navozao, krenuo ujutro rano, bio u Mitrovici petnaestak minuta, i predvece se vratio, citav boziji dan sam se samo vozao, drvoredi proletali kraj mene! Ni sam nisam znao da je ta Mitrovica tako daleko, a ni put nije najbolji, zapravo nista ne valja. Ima putarina, gde sam morao naglo i odlucno da kocim blagim ali dugotrajnim stiskom rucice citavih 300 metara, ima i neravnina, jedna me je krivina cak prilicno iznenadila (!!!), nisam znao da u ravnici i takve posasti mogu potmulo da vrebaju! Oprez na putu, drugari, putnici, namernici, i svi oni koje put nanese na deonicu Beograd-Sremska Mitrovica! Ima deonica na tom autoputu na kojima ne bih mogao da preporucim brzinu vecu od trideset! Sto je sigurno, sigurno! Zivot je jedan, a tocka su dva!
Ima i nesto sto me jako muci u poslednje vreme: valjda nisam prekrsio nikakvo saobracajno pravilo na tom suludom putovanju, ne daj boze, ako mi stigne kazna, bicu trajno obelezen, da ne kazem zigosan, medju drugarima i drugaricama na drumu, sto pisu isto i misle isto sto i ja. A sad je policija dobro opremljena, ima i kamere i fotoaparate i sto cuda, pa im ti sad dokazi da si pravi drug na drumu, koga je trenutak poneo, kad oni imaju dokaze u rukama za tvoj strasni prekrsaj, niko ziv te ne opere od toga za zivota... Razmisljam da batalim voznju nacisto, kad vec nisam karakter da postujem pravila
Sad kad razmislim da je kazaljka dostizala i citavu stotku, pitam se gde mi je pamet bila... Bez pardona sam i brutalno povremeno ometao saobracajni tok sumanutim i uslovima na putu sasvim neprimerenim brzinama, preko 80km/h, i time ugrozio i svoj, ali pre svega - tudje zivote. Eh, zivote, sta mi bi, necu sebi ovu ludoriju nikad da oprostim. Cak mi se i motor bas ugrejao, sad se plasim i za njegovu sudbinu. Kazaljka je skoro sve vreme stajala na pola, a od kad imam ovu ponosnu zdrebicu moju, nikad nije izasla iz onog plavog, prijatno rashladjenog, podrucja. Sestom sam dostigao citavih 3500rpm. Sad mi krivo i za njega sto sam ga tako grozno maltretirao
Slika nema, vozio sam prebrzo, nisam nista ni video koliko sam leteo usput!
Tema: Voznja do Smedereva 09 04 2008 (Pročitano 3460 puta)