Ovo je moj prvi pokušaj da napravim putopis. Doduše, putovanje je kratko (pedesetak kilometara od mesta gde živim), nisam uslikao nijednu sliku za vreme vožnje, nisam uslikao ni izletnike (ćerka, supruga, burazer i ja motorima, a kolima burazer od ujaka sa mojim i njegovim klincima, ukupno četvoro dece - šta ćeš kad nas ima mnogo pa ne možemo svi da stanemo na motore
). Elem, da ipak pokušam da nešto napišem, ako ništa drugo bar ćete moći da vidite šta vas očekuje u Velikoj Plani. A možda se nekome i svidi
Išli smo od Požarevca, preko starog ljubičevskog mosta do Osipaonice (put je prilično loš), pa zatim levo preko sela Lugavčina, Saraorci, Lozovik, Krnjevo i Veliko Orašje do Velike Plane. Izvinjavam se ako sam neko selo propustio, nisam zapisivao
Pre nadvožnjaka kojim se prelazi auto-put, skrenuli smo levo ka Žabarima i nakon nekoliko kilometara stigli smo do
etno sela.
Kako je u restoranu bila svadba, popili smo piće na jednom od ostrvaca i krenuli dalje, do manastira
Pokajnica. Evo i prilike da se malo podsetimo istorije:
Crkva Pokajnica izgrađena je od hrastovog drveta 1818. godine od strane vojvode Vujice Vulićevića, a po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Crkvu posvećenu Sv. Nikoli, po narodnom predanju sagradiše za počinjene grehove ubistvom Karađorđa, te narod crkvi starog Adžibegovca dade ime Pokajnica. Od 1954. godine Pokajnica je muški, a danas ženski manastir.
Verni konji su nas čekali ispred manastira
Pored manastira se nalazi i Hotel Plana, ali kako nam je delovao malo oronulo, rešili smo da pitamo bajkere iz Plane koji restoran nam preporučuju.
Otišli smo do centra grada i u kafiću, ispred koga je bilo parkirano nekoliko motora, pitali ljude da nam preporuče neki restoran. Jednoglasno su rekli
Vožd, pored železničke stanice, blizu centra. Nažalost, nisam uspeo da napravim nijednu sliku u restoranu, ali verujte, hrana je bila fenomenalna, a cene više nego povoljne, sve preporuke. Recimo, punjena pljeskavica od 400g je bila 300 dinara
Nakon ručka su klinci tražili sladoled, pa smo ponovo otišli do bajkerskog kafića i pitali gde da odemo. Uputili su nas stotinak metara dalje do neke poslastičarnice čiji je vlasnik Albanac (ili možda Goranac). Znao sam da ćemo tu pojesti dobar sladoled i popiti dobru limunadu, ali pre toga nisam odoleo ni tulumbetu
Šta da vam kažem, kugla sladoleda 20 dinara.
Posle svog ovog jela nisam mogao da zakopčam jaknu, zbog čega je žena htela da me ubije, šta ćeš
Vratili smo se istim putem kući, ali smo preskočili stari put od Osipaonice do Ljubičeva, već smo iza Osipaonice nastavili ka Smederevu, te preko sela Skobalj i Mala Krsna došli do magistralnog puta ka Požarevcu.
Šta još da vam kažem, lepo proveden dan, lepa i mirna vožnja (60-120 km/h) uz razgledanje krajolika, dobra klopa i niske cene u Plani. Nama je bilo lepo, a nadam se i vama dok ste čitali ovo moje baljezganje
Živeli