Kad je o spontanosti reč... Juče smo posle protesta rešile da se malo provozamo i rashladimo. Bilo je dosta cvrčanja na asfaltu, pa smo rešile da skoknemo do Vrdnika da se malo brčnemo. Sve sa šoferskom bojom na rukama
.
Put nismo slikale, jer je sve već znano: autoput do Pazove, loši srpski drumovi i kukuruz od dva ipo metra. Verujte da nam je kukuruza preko glave. Bukvalno
. A bilo nam je tako vruće da se nismo setile aparata.
U Vrdniku su nas uputili do samog ulaza na bazen:
Napomena: kad pitate za put, imajte na umu status čoveka kome se obraćate za pomoć - traktorista će vas uputiti na poljski put, te ćete imati off road, hteli vi to ili ne (provereno
), pešak će vas uputiti kuda on može da prođe...
Umesto ispod bazena na parking, nas su uputili na sam ulaz, do kog vodi zemljani put. Blato po ovoj vrućini nismo ni najmanje očekivale. One sa sklonostima prema takvoj vožnji jedva su prošle, tako da odajemo priznanje sportski nastrojenim i opremljenim curicama, Duci i Neli. Svaka čast! A od Maje, starog vuka, nismo ni očekivali da će se nešto uznemiriti
.
Mislim da ćete se iznenaditi kad vam kažemo kako je na bazenu bila gužva, je li, ko bi to očekivao na 36 stepeni u hladu. Ne izgleda sve to loše, uopšte: temperatura vode 32 stepena.
Veliki bazen:
Mali bazen:
Dečji kutak:
Uređen okoliš:
I mi:
Imaju i dva zatvorena bazena. Pošto smo se malčice rashladile, shvatile smo da nismo ni doručkovale ni ručale, pa smo se uspaničile. Eh, gde je sad onaj bik za kog su nam rekli da se peče negde u Beloj Crkvi! Kad i mi ne znamo da zapucamo na pravu stranu... Brzo smo skočile u Rumu na pumpu (toga u Vrdniku nema, rekoše nam
) i na fast food. Nije za preporuku, pa nismo ni slikale.
Odmorile smo se u Pazovi, iako su neki od nas morali još štošta da postignu tog dana
Rastanak u Banovcima, potom u Zemun Polju i na Novom Beogradu:
A putopisac ima povlasticu da se pohvali da je do Pančevačkog mosta prvi put stigao NOĆU SAM! Kolima da, znam gradski centar kao svoj džep, ali motorom... Svaka čast devojkama koje se po toj ludnici vozaju svaki dan.
A od mosta - u susret komarcima i novoj ludnici kod Tamiša: ljubazni Kojoti su nam na protestu ustupili ulaznice za skup u Pančevu. Ali to je početak neke druge priče.
Žao nam je samo što Sandra i Makica nisu bile s nama. Ali verujem da će Sandra bar biti zadovoljna što sam konačno sela i napisala barem neki putopis, ako je za utehu...
A u sledećem broju: kafa u Temišvaru.
Tema: Vesti iz BLISKE prošlosti i budućnosti: kad, gde, kako, kuda, s kim i zašto (Pročitano 13309 puta)