Tema: Tri dana i skoro 2000 km. do kuce....

[Charuga]

Kraj Avgusta je bio plan za povratak kuci....dvadesetpetog sam gledao da budem na StelviU u da se nadjem sa Crnogorcima na vrhu, medjutim sugavo vreme i konstantna kisa su me primorali da krenem ranije.....Petak promenjivo... a vikend sunce....posle toga opet kissssaaa.....
Krecem u petak 20.08......
Po obicaju gledao sam da izbegavam autoputeve i gledam da idem na mesta gde nisam bio.....a tu je i mali djavolak ...nazvao sam ga Velimlje, koji mi cuci na ramenu i samo mi sapuce......Abula.....Stelvio.....Gotthard.....
Krecem od Luzerna preko Horwa,Hargiswila,Goshanena prema Andermattu gradu u Alpima koji je svojevrsna raskrsnica puteva....posto sam vec postao strucnjak za taj deo Alpa osecam se nekako sigurno a nameracio sam se da dodjem sa jedina strane na kojoj nisam bio i prodjem preko cuvenog Djavoljeg mosta.



Mostovi su napravljeni oko 1230 god. i bili su jako vazni u tim vremenima posto su vodili prema St.Gotthardu......izgradnja je bila jako teska zbog nepristupacnih terena tako da legenda kaze da ga je sam djavo pravio......















Kroz predele koji su predivni stizem i do Andermata....setno gledam table....levo Oberalp....pravo Furka,Grimsel.....bili smo vec dva puta tu

Idemo desno....prema St. Gotthardu....i tu smo bili do vrha ali nismo isli dalje prema Airolu......





Brzo posle muzeja i spomenika nailazim na prekrasan vidikovac....stariji covek sa zenom odusevljen sto sam dosao iz Srbije i srdacno se ispricasmo,

Sa vidikovca se pruza predivan pogled na Airolo i okolinu....













Spustam se u Airolo i odatle nastavljam prema Belinzoni.....predeli su prekrasni i da sam slikao sve verovatno bih jos bio na putu......dajem gas i ubrzo se nalazim na usponu prema prevoju San Bernardino....put fenomenalan, maltene autoput, priroda prekrasna no sve ogradjeno zicom i nema gde da se stane.....mesta sa najlepsim pogledom ostadose nezabelezena.
Stajem na prvom odmoristu i pravim nekoliko fotografija, no vec sam se iznervirao jer nije to to i nemogu docarati pravi ambijent mesta...













Na samom vrhu predivno jezero i seoce.....treba skrenuti sa puta da bi moglo da se stane....ne.....nastavljam kroz tunel i izlazim na drugu stranu planine prema Thusisu...





Put dalje vodi preko Nufenen pasa i Splugeln passa, tu nisam napravio bas puno fotografija posto je vreme postalo lose i pocela je da pada kisa....
Put pocinje od istoimenog mesta pa se kroz prelepu prirodu i kanjone nastavlja skoro do Thusisa....



























Nastavljam do Chura posto sam morao nesto da odradim da bih se posle vratio do Thusisa odakle cu nastaviti prema St.Moritzu....ali pre njega ima jos uzbudjenja......

[Charuga]

Posto sam zavrsio sa obavezama....idemo dalje.....stizem na raskrsnicu iznad puta u Thusisu i vidim Italijanski par sa BMW-om kako pazljivo merka kartu vrteci glavama....dzentlmenski stajem pun samopouzdanja.....pa zar nisam vec postao strucnjak za ove puteve.....pitam "treba li pomoc" oni se obradovase.....da skratim.....hteli su preko pasova ali da se vrate prema Italiji posle....dadoh im par predloga i detaljno objasnih kako da idu i sta da prate posto iz iskustva znam da mozete proci na 200 metara od onoga sto ste zeleli da vidite a da to i neznate......nemalo su se iznenadili kada su videli odakle sam, da se nebi predomislili objasnih im da sam i sam imao slicne probleme pre dva meseca...razmenismo adrese i svako na svoju stranu......
Dakle pravac Julier pass.....rekose mi Italijani da se i tu put obnavlja,,....he pa nece me to valda uplasiti.....
Vreme je stalno sucmurasto i oblacno.....ali uglavnom suvo a Metzeler me je prijatno iznenadio jos na San Bernardinu...ranije sam se kleo u 2CT sada sam im nasao dostojnu zamenu....videcemo jos koliko su trajne.....
Opet se smenjuju Alpski predeli a ja se osecam totalno ok.....
Na motoru,para imam koliko mi treba...prolazim nove krajeve i vec unapred se radujem sto cu sve to podeliti i sa Vama....













Na vrhu pravim par slicica...puno je motociklista i biciklista....idemo dalje ceka nas put prema St.Moritzu u koji se spustam sa brda....



Sta reci ili napisati za St.Moritz, ekskluzivno odmaraliste za one sa dubokim dzepom...zimi se u okolini odrzavaju raznorazna takmicenja u zimskim sportovima...









Par slika samo da zabelezimo da smo bili i pravacZermez....















Pass dal Fourn ili Ofenpas se najzad stvorio ispred mene....mnostvo motocikala dobar put i sigurno obaranje u krivinama otklanjaju sav umor u vratu i ledjima....idemo dalje.....

















Izabrao sam put koji prilicno produzava put prema kuci ali se nekajem....kada sam presao preko ovoga prelaza polako sam poceo da osecam groznicu...nisam nikada bio ali sam sve blize jednom od najcuvenijih prelaza......

[Charuga]

Ulazim u jedno mesto i pravo vidim HOTEL STELVIO znaci dosao sam u podnozje Umbrail passa koji je ujedno i granica izmedju Svajcarske i Italije.....mislim da o njemu netreba puno pricati osim da je put ka njemu izuzetno uzan i krivudav.....na mnogim mestima je makadam....necu ni napominjati da je jedini R bio moj motor.....
Slike govore vise od pera....



































Pogled na gore i poplava uzbudjenja....uskoro cu biti na  :bow-yellow:  :bow-yellow:  :bow-yellow:  :bow-yellow: 
:bow-yellow: kultnom prelazu....steci cu pravo da kazem....da bio sam tamo

[Charuga]

Sa granice posle nekoliko stotina metara tabla Passo dello Stelvio znaci tu sam....to je taj cuveni prelaz....
Parkiram svoga trkackog konja pored ostalih radnih mrcina cini mi se da mu drustvo ni malo nesmeta, vidim da me poneko cudno pogleda ali ni to me ne uzbudjuje, sta vise volim da odudaram......
Sta da kazem za ovaj dan fenomenalno osecam se ispunjeno......















Opet sedam na motor i dovozim se do samog vrha....sta reci pogled fenomenalan....jedino malo oblaci me brinu.......











Na vrhu guzva, kazu uobicajena.....pocinje da pada po koja kap kise koja se pretvara u nekoliko pahuljica......presrecan saljem Bokiju poruku da sam na Stelviju....ubrzo dobih odgovor sa dobrim zeljama.....oni krecu u ovom pravcu 25-og Avgusta, tj. upravo danas kada pisem ove redove....eh kako bi bilo lepo da smo se sreli gore.....
Kako sam sisao sa motora izgleda da se organizam totalno opustio....shvatam da nista nisam jeo ceo dan....nisam ni kafu popio......srce mi radi prilicno brzo......
Kupujem kobasice na kijosku.....posle nekoliko zalogaja bacam ih....ne zato sto nevaljaju vec zato sto nemogu da zvacem od umora....uzimam jedan Energetski napitak i pomeram se malo nize na parking posto tamo ima vise mesta.....organizam mi se totalno uznemirio....nema druge, stavljam torbu koja je na rezervoaru na zidic kao jastuk i tu sam se ispruzio......kakav osecaj.....gledate gore ju nebo i vrhove....dan je na smiraju.....pokusavam da se raskopcam ali se brzo zakopcavam zbog hladnoce.
Pozeleo sam da tu ostanem jos dugo ali svestan sam da ce biti sve hladnije i hladnije i nevoljno se pakujem i pravac u dolinu.....
Kakav silazak nista drugo nemogu napisati nego NAPOR I SAMO NAPOR.....kada su ostre i strme krivine sa kamenim bankinama prestale bilo mi je mnogo bolje.....ali sve to tj.celokupan dan me je strasno iscrpio i neznam dali cu imati snage da odvezem jos mozda 100 km. do mog druga Roberta (Carlos11 na BJB)sa kojim sam u kontaktu i koji ceka umestu Alpe de Suissa.....

[Charuga]

Neverovatna je guzva na putu, mozda zato sto je petak....cim nevozim brze osecam strasan umor.....gore dole po krivinama pri malim brzinama je recept kako odlepiti na R motociklu.....i tako grcim se prema Bolzanu, tu negde je odvajanje za Alpe Di Siusi (malopre sam pogresno napisao)....put se otegao previse ali uspevam da izadjem na pravi smer...opet penjanje...opet krivine....po ko zna koji put ostajem bez daha....nisam ocekivao ovakvu prirodu.....





Vidim da sam dosao u Nacionalni park....put gore je zabranjen za vozila osim za goste...ostali na zicaru....he pa mi smo doktorirali snalazljivost...prolazim cuvare i nastavljam prema vrhu....

















U predivno vece najzad stizem....gledam na sat...danas...699 kilometara...nije puno ali me je put izmorio zbog svoje konfiguracije, a vozio sam od osam jutros....
Ispijam 4 piva i nema vise ukocenosti ruku,ledja i nogu... ubrzo mi se nenormalno spava, Robert me smesta u sobu, normalno prvo je Nindza stavljena na sigurno.....
Ujutro virim kroz prozor......pod dnevnim svetlom sve je dobilo drugu mozda jos lepsu dimenziju......muvam se po hotelu a bas mi se i ne zuri da krenem...ovde je prelepo.....
Robert ima obaveza a ja obidjoh krug oko hotela i nadjoh jednu basticu sa predivnim pogledom...ustvari pogled je sa svakog mesta predivan.....
Gledam cenovnik i uocavam da je u odnosu na Svajcarsku....jevtino.....ispijam koju kaficu...pa banana split....i nemogu da se nesetim naseg Marokanca i kako tek on zna da uziva.....
Vreme je sa Robertom se konsultujem oko puta dalje....posto je i on ovde sa motorom, razocaran je sto necu ostati da se malo zajedno vozimo i druzimo......mozda bih i ostao ali mi je neprijatno sto mi covek ne dozvoljava nista da platim i odlucujem se za nastavak puta.....daje mi smernice:
Ponte Gardena......Bresanone.....Brunico.....San Candido......sesto......Santo di Cadore......Sapada.....Tolmezo.....Tarvizio....Slovenija.....
Srdacno se rastajemo....sledeci put cemo se sigurno videti u Beogradu po obicaju.....zavidim mu malo i krecem dalje....

[Charuga]

Dakle, po Robertovim smernicama krecem dalje. spustam se iz nacionalnog parka na prosecnu visinu....asfalt....strava.....lepo sam raspolozen i malo poterah konjica te stigoh jednog italijana na CBR 600, istog momenta covek se dade u trku....pratio sam ga dok nije poceo da pretice po duploj punoj itd......za Svicu to bi bilo nezamislivo da neko uradi....polako ulazim na put sa gustim saobracajem....nisam jos ni zavrsio predhodnu misao kad kroz krivinu prodje pored mene neki BMW sa dvoje oboren do zadnjih granica...i onda je pocelo....zvrr....zum.....sa svih strana....saobracajni znaci i linije za njih nepostoje.....moram priznati da sam dosao u iskusenje da pojurim za njima ali hvala bogu imam dovoljno godina i svestan sam da ja PUTUJEM, netrkam se....
Dakle izbegavam auto puteve i najzad stizem u podnozje Dolomita.....

















Dolomiti sa nizom mesta poznatim kao turisticke atrakcije protezu se ispred mene....znam da tu ima puno pasova....ali nemoze se sve obici....evo spiska..

Омбретта Па

[Charuga]

Ulazim u Tarvizio, lep gradic puno motora,guzva.....posto ja nikada nenosim mapu gledam na koju cu stranu...merkam LJubljana ili Kranjska gora tablu....kad nemogu verovati.....BOVEC nesto preko 40 km. i to preko planina.....pa to je prava stvar, bez razmisljanja krecem u tom pravcu u daljini se vide planine koje treba preci, opet divni predeli i uskoro sam na passo Predil koji je na 1156 metara visine,
Put prema dole je izuzetno los, strm...asfalt sa puno talasa tako da ledja bolno reaguju.....kada sam se spustio mogao sam odmah levo pa na Vrsic medjutim posto dobro znam ove puteve nastavljam prema Bovecu da sipam gorivo posto na drugoj strani pre Kranjske Gore nema pumpe.....Na pumpi gledam kilometrazu....jos 308 kilometara sam presao od Roberta, to je znaci oko hiljadarke od juce ujutro....super....sipam gorivo i pravac prevoj Vrsic italijani kazu Passo della Moistrocca, dize se prema Kranjskoj gori sa 48 ostrih krivina iznad reke Soce koja ostaje u dolini.....sam prevoj je na 1611 metara ali su okolni vrhovi mnogo vislji....Mojstrovka 2332 mnv, Planja 2453 mnv,Prisojnik 2547 mnv,Razor 2601 itd. Sve je to u sklopu nacionalnog parka Triglav najvise planine u Sloveniji 2864 mnv i najvise planine Julijskih Alpa.
Na usponu ima lep vidikovac, put je los i na nekim mestima su radova.....na vrhu upoznajem jednog jako ljubaznog gospodina sa sinom...oni su iz Maribora...inace u Alpima sam iz nasih bivsih krajeva sretao jedino Slovence i uvek smo bili radosni sto smo se sreli daleko od kuce i ljubazni jedni prema drugima....



















































Opet pada vece, da nebude zabune ja na putu puno stajem radi fotografisanja plus kafica plus odmor tako da se gubi dosta vremena, ko je usmeren samo na voznju prosao bi to sigurno brze.....prelazim opet divne predele....pa Kranjska Gora izlazim na autoput prema Ljubljani i ZZagrebu.....na prvoj pumpi kupujem vinjetu....bolje nego da rizikujem visoke kazne...opet kafa opet kokta....utrnuo sam....
Medjutim cim sam izasao na autoput druga pesma 170 -230 nema vise pritiska na ruke, vetar sada gura gornji deo i ruke su rasterecene....oko 21,00 prolazim pored Zagreba...subota a i kasno je da zovem Danijela na kafu....nastavljam....ubrzo svetli gorivo....stajem na prvu pumpu ... nece eure...na drugoj isto tu je skretanje za Okucane i Gradisku....BANJA LUKA.....pa naravno skrecem brzo dolazi granica a u Bosni sve primaju.....Kaciga je vec nepregledna od letecih zivotinjica a i Srbac je blizu...kuci ne zurim i pravac kod moga druga Mice.
Covek se bas obradovao...malo smo sedeli i mezili a ujutro sam nastavio dalje...on zabezeknut...pa neces valjda....hocu hocu....kod njega bih mogao biti danima posto se dobro slazemo ali idem dalje.
Bosna ko Bosna sto puta sam pisao o ovom putu...malo skrecem da prodjem preko Broda....kakav zajeb radi se put a ja sam sada prilicno naprasen...i tako vozim sve do Bijeljine, posto nezurim resih da popijem kafu kod Cole u kultnom kaficu za sve bajkere koji ovuda prolaze....posto me dugo nije bilo bas sam se prijatno osecao caskajuci sa njim o svemu i svacemu...pitam za naseg Branka sa foruma.....gledam okolinu i jasno mi je sada gde on peca za rubriku domaci But Guz na BJB.
Rastajemo se i pravac Beograd, u Sapcu stajem na pumpi tu je i grupa motocikllista iz Obrenovca, MK WARRIORS, prepoznase me po motoru te odmah pocesmo srdacan razgovor....uz put pitaju hoces li sa nama preko Obrenovca.....kakvo iskustvo.....nisam znao da se tim putem moze tako brzo stici...oni nevoze....oni lete....znam da je bilo opasno ali nisam hteo da odustanem, rekli bi posle da se od penzionera nemoze drugo ni ocekivati.....zadovoljan sam sto smo u Obrenovac stigli brzo i svi na okupu....rastajem se sa Gojkom uz obecanje da cemo se videti.....i veoma brzo sam ispred kuce.....tri dana i 1952 predjena kilometra mi brzo prodjose, umor zaboravih, u podsvesti mi svi oni lepi predeli kroz koje sam prosao....ako ima srece proci cu opet...kako zavrsiti ovo putovanje nego starim...

............NIJE ISTO ZIVETI I BITI ZIV................

[kobaja]

Caruga brate svaka cast Respekt 

[banditkg]

svaka cast prijatelju,prelepo.

[BobanS]

Bravo, odlican putopis i sto je meni najdraze prepun dobrih fotografija. Uzivamo u razgledanju.

[cale xx]

Predivna priroda,predivan putopis i naravno predivni putevi.Planirao sam slicnu turu ove godine ali se plan izjalovio-za sad,ali ideja stoji u malom mozgu i ceka.Inace,stvarno strcis sa R-om u tim brdima.Jos jednom-prelepo.

[serbduck]

 Bem ti zivot!

 Bravo majstore! Ovo mu dodje kao domaci zadatak.

 Ne secam se da sam video toliko predivnih fotografija na jednom mestu.

 Zdravo ti zavidim.

 Svaka cast!

[ACO610]

Druže  nemam  riječi  za  putopis,  a  i  fotke  su  profi. Hoće  li  se  putovati  na  istok. POZDRAV.

[Sveta SD]

Predivno!

[Djox]

Charuga brate ti znas zasta zivis, samo jedan veliki RESPECT !