Ovo je tekst koji sam uz slike poslao u MOTO PULS. Još mi ne odgovaraju hićeli ga objaviti ili ne??
8. TURISTIČKI MOTO RELI KROZ SRBIJU
Ovogodišnji reli u organizaciji Moto Asocijacije Srbije (MAS) je krenuo sa moto skupa u Apatinu 10.07.2011. a završio se 16.07.2011. takođe na moto skupu u Pančevu.
Ali da krenemo redom.
Subota 09.07. veoma toplo, u Apatinu puno motora, šatora, bajkeri iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Slovačke.... Svuda se čuju poznati razgovori na već ustaljene, i nikad dosadne, teme, motori, putovanja... Pivo i sve ostalo se troši u ogromnim količinama. Po programu skupa ručak počinje oko 15,00 a defile Apatinskim ulicama u 17,00. Nakon završetka defilea domaćini pozivaju na bajkerske igre i najavljuju postavljanje štanda MAS-a za prijave za učešće u VIII RELIJU. Svi koji nisu popunili prijavu i poslali je mejlom, mogli su to uraditi na ovom štandu. Oko štanda se okupljaju već stari prijatelji, učesnici predhodnih MAS-ovih relija. Svi veseli i nestrpljivi da krenu na novo putovanje, novi učesnici se drže malo po strani, ispituju teren i neke nove face. Druženje je potrajalo do kasno u noć, a onda ipak treba malo i da se odspava pred sutrašnji put.
Jutro je osvanulo sunčano, bajkeri se polako pakuju i vraćaju se svojim kućama. Učesnici Relija se okupljaju oko prateće ekipe. Prateća ekipa je ipak uspela da stigne na start Relija. Na dolasku u Apatin prateća kola su se pokvarila pa su morala da se obezbede nova kola, u pomoć je pritekao Ivta iz Smedereva sa svojim taxi pasatom. Učesnicima se dele učesničke legitimacije i nalepnice. tačno u 10,00 reli kreće na prvi deo prve etape - Mol.
Bez pratnje policije, a sa sopstvenim obezbeđenjem krećemo put Sombora i Subotice. Plan je da se u Somboru sipa gorivo, međutim na obilaznici oko Sombora nema pumpi. Grabimo vojvođanskom ravnicom, prolazimo kroz ušorena mesta, tu i tamo po neki traktor, obezbeđenje reguliše saobraćaj, prolazimo pored nekoliko benzinskih pumpi koje, na žalost, ne rade jer je nedelja. Dobijam informaciju sa začelja kolone da je jedan motor ostao bez goriva. Problem rešava prateća ekipa koja je spremna za ovakve situacije i ima kanistere sa gorivom za "nedaj bože". I najzad u nepostrednoj blizini Subotice, u Tavankutu velika benzinska stanica, i zamislite i nedeljom RADI. Sipamo gorivo, na termometru je 36 stepeni a tek je 11,00. Nastavljamo dalje, na ulasku u Suboticu nas čekaju članovi subotičkog kluba "Old bikers" oni će nas provesti kroz Suboticu do Palića i dalje kroz vojvođanske atare do Mola.
Kroz Suboticu prolazimo bez problema, na Paliću pravimo pauzu. Na žalost domaćini nam ne preporučuju kupanje u jezeru, kažu da je zagađeno. Odmaramo u debeloj hladovini i osvežavamo se hladnim napitcima (pivo, pivo, pivo, i po neki sok). Nastavljamo dalje i stižemo u "Moto Etno House". Naš domaćin, Branko, nas čeka na ulasku u Mol. Česma u dvorištu je najposećenija. Služi se hladno piće, a uskoro je i mađarski paprikaš gotov i poslužen učesnicima. Posle dobrog ručka svi bi najradije odspavali ali moramo dalje na drugi deo prve atape - Mužlja.
Na čelo kolone izlaze Erne i Ibolja, članovi moto kluba "Road Flyers" iz Mužlje, našeg večerašnjeg domaćina.
Mužlja je deo ili predgrađe Zrenjanina, malo mesto a puno ljubitelja motora. Imaju klubske prostorije, sa kafićem, dvadesetak kreveta, tuševi, ogroman plac za kampovanje i sve ostalo što je potrebno putnicima da odmore, prespavaju i druže se sa uvek odlično raspoloženim domaćinima.
Postavljaju se šatori, jedan broj učesnika odlazi na kupanje na obižnje gradsko kupalište. A onda oko 20,00 počinje program kakav niko od učesnika nije očekivao. Nekoliko dečijih igračkih grupa, folklor i na kraju, naravno, lokalna rok grupa i zabava traje dugo. Paprikaš koji je poslužen za večeru je bio i više nego odličan. Posebno nam se dopala soda voda koja je bila odlično ohlađena a i veoma zgodna za prskanje. Zahvaljujući i dalje visokoj temparaturi malo hladne soda vode nikom nije smetalo. Negde iza ponoći gosti su se povukli na zasluženi odmor, a domaćini su počeli sa pripremom doručka.
Za doručak se pored domaćeg sira i švargle pripremaju i vrući čvarci. Celu noć domaćini pored kazana tope čvarke da bi ujutro posluženi vrući jer su tako najlepši.
Po rečima mnogih mogli smo ostati u Mužlji još neki dan, ali plan relija nalaže polazak na drugu etapu. Put nastavljamo vojvođanskom ravnicom prema Smederevu gde su nas prijatelji iz MK "Extremi" presreli i odveli u Smederevsku tvrđavu na osveženje i malu pauzu. Današnji ručak je planiran u Velikoj Plani, ali nam bajkeri iz Smederevske Palanke ne dozvoljavaju da pro|emo bez zaustavljanja. Stajemo na osve`enje a onda još nekih dvadesetak kilometara do Plane, do ručka koji je poslužen u restoranu na Moravi. Blizina reke i hladovina svima prija. Ekipa mehaničara ima pune ruke posla. Da li zbog velike vrućine ili nekog drugog razloga uglavnom morale su biti izvršene čak tri intervencije na motorima. Zadržavamo se duže nego što je planirano i sa malim zakašnjenjem krećemo put Jagodine i Paraćina gde je planirano noćenje. U Jagodini pravimo malu pauzu a na ulasku u Paraćin nas dočekuje veća grupa lokalnih bajkera i predvode nas ka kampu na izvoru reke Grze. Priroda je predivna, kamp na samom izvoru, temparatura bar 10 stepeni niža nego dole u gradu. Neki podižu šatore a jedan broj se smešta u planinarskom domu gde je obezbeđena i večera i zabava. Na meniju je paprikaš i praseće pečenje. Paprikaš pojedosmo a onda poče prava provala oblaka. Činjenica da se stolovi postavljeni na terasi doma nas je naterala da se svi spakujemo u malu salu u unutrašnjosti doma. Ali to nam nije smetalo da uz dosta piva, vina pa i soka i vode pojedemo prasetinu. Kiša staje i počinje luda žurka koja je trajala do tri sata po ponoći kad je i pala komanda "Svi na spavanje".
Jutro je osvanulo sunčano, doručak je stigao u 08,00 i već oko 09,00 svi su spremni za polazak. Za danas su najavili 39 stepeni, a ako kažu u vestima da je 39 budite sigurni da će biti bar 43. Ali bolje i to nego noćašnja kiša. Na prvoj pumpi sipamo gorivo i krećemo na jug prema Nišu i Vranju. Izbegavamo auto put i kolona od nekih 70 motora se kreće starim putem prema Nišu. Na putu i pored puta su vidljivi tragovi noćašnjih padavina, puno peska i zemlje je na putu. Zbog neravnina na putu, a možda i loše prospavane noći jedan od učesnika pada, ali bez ikakvih posledica, cik cak formacija je omogućila bezbedno zaustavljanje ostalih učesnika. Pukla je samo ručka od prednje kočnice. Komad žice nađen kraj puta rešava problem i uskoro kolona kreće dalje. U Leskovcu nas čeka Blagoje Čanklajac, on će nas voditi do Vlasinskog jezera, Vranjske banje i Vranja. U Leskovcu ne stajemo na pumpu u nadi da će biti uskoro još neka. Međutim pumpe nema narednih skoro 100 km. Kola iz pratnje su zaostala da otklone kvar na jednom motoru. U selu na nekih 50 km do Vlasinskog jezera stajemo da malo odmorimo. Lokalni meštanin nam nudi gorivo po 180,00 (na pumpi je 130,00) besno odbijamo, nalazimo crevo, flašu i pretačemo iz punijih rezervoara u ove praznije i na taj način rešavamo problem sa gorivom. Stižemo na jezero. Priroda fantastična. Nemamo vremena da se kupamo ali imamo da ispoštujemo domaćina meznemo malo roštilja i pića koje je spremno za nas, odmorimo i nastavimo dalje.
U Vranjskoj banji nas je dočekala gradonačelnica, pogača i so za dobrodošlicu, čašica rakije i prekrasno postavljen sto sa raznoraznim domaćim specijalitetima.
Nakon preko 300 km. stižemo u automoto kamp "Enigma" u Vranju. Mali grad niče oko bazena. To što pada noć nikome ne smeta, toplo je, voda je topla i vodena zabava može da počne.
Jutro najavljuje još topliji dan od predhodnog. Karavan kreće oko 9,30 idemo "auto putem" do Leskovca, a odatle sporednim putem do Prokuplja gde i pravimo prvu pauzu. Bubi se pobrinuo da svi dobijemo vodeno hlađenje. Sledeća stanica nam je Aleksandrovac gde je i poznata Župska vinarija te su nam domaćini poklonili malo odličnog vina.
Ručak je poslužen u restoranu u prirodi na obali rečice koju smo odmah iskoristili za osveženje. Još 15-ak kilometara i stižemo na Goč. Dečije odmaralište, prostor idealan za kampovanje, dovoljno soba po povoljnim cenama. Restoran, tuševi i sve ostalo. Tu je i virtuoz na klavijaturama, svira sve od narodnjaka do teškog roka. Ne moram ni da kažem da su pojedini skoro osvanuli.
Narednog dana je planirano da se pređe nekih 290 km. preko Rajca , Valjeva, Šabca do Lešnice.
Na samom polasku na jednoj hondi popuštaju creva za gorivo, kao da su se raspala, dal od starosti, vrućine ili nečeg trećeg. Dok mi u Vrnjačkoj banji sipamo gorivo, majstor menja creva i ponovo kompletna ekipa kreće dalje.
Na Ibarskoj magistrali je uvek gužva, ali organizovana kolona motociklista lako i brzo dolazi do Gornjeg Milanovca gde silazimo sa Ibarske i preko Takova stižemo na Rajac gde je planiran današnji ručak. U restoranu je sve spremno. Praseće pečenje, hladno piće, rođendanska torta i puno hladovine za mali odmor. Lepo nam je ali moramo dalje, Ljig, Mionica, Valjevo, mala pauza u Šapcu i stižemo na današnji cilj - Lešnica.
Smeštamo se kod lovačkog doma. Bina na kamionskoj prikolici je spremna. Domaćini kao i uvek veseli i raspoloženi za druženje. Postavljaju se šatori, večera je poslužena na terasi doma, na bini se smenjuju rok sastavi. Učesnici relija kao da nisu već pet dana na putu, svi odmorni i ne nameravaju da idu na spavanje.
Petak, bračni par iz Slovenije mora da nas napusti zbog klubskih obaveza, pozdravljamo se, slikamo još jednom, i oni odlaze a mi pakujemo svoje kuće i spremamo se za polazak. Današnja etapa je kratka samo nekih 140 km, zato se lagano pakujemo, doručak je vruć burek i jogurt, a kao desert je poslužena hladna lubenica. Kombinacija je ubitačna za stomak. Očekujemo da će biti potrebe za čestim usputnim zaustavljanjima, međutim bez stajanja prelazimo narednih 100 km do benzinske pumpe i prve pauze. Uz pratnju policije prelazimo deo puta kroz Lazarevac do Rudovaca gde je planiran ručak. Domaćin, Beli, je sa nama na reliju pa je organizacija malo kasnila što nije smetalo da se ljudi dobro opuste i osveže. Stižu stolovi i klupe, postavlja se za blizu sto ljudi, stižu vrući jagnjići i prasići. Top je oglasio početak ručka i to pucajući iz sve tri cevi. Posle pečenja poslužene su vruće krofne i opet hladna lubenica. Do današnjeg krajnog cilja je ostalo još nekih 10 km.
Stižemo u Baroševac kamp se postavlja u parku kod doma kulture. Bina je spremna, mami nas mali šank sa puno hladnog pića. Jedna ekipa se rasprema i predvođena domaćinima odlazi na kupanje na obližnje jezero. Ostali ostaju da odmore u debeloj hladovini uz hladno piće i nepresušne razgovore.
Domaćini su za večeru spremili kazan srnećeg gulaša i prvi put na reliju i kazan odličnog pasulja.
Među učesnicima se po malo oseća razačaranje što se već sutra završava ovaj VIII RELI.
Muzika je utihnula nešto iza ponoći i mali šatorski grad je utonuo u san.
Ovo poslednje jutro je svanulo dosta svežije nego predhodnih šest jutara. Plan je da se ode do Lazarevca i jezera Očaga na kupanje a kasnije krene na još tih 70 - 80 km. Malo niža temparatura je sprečila kupanje ali smo ipak na jezeru proveli dva sata u razgovorima i sređivanju utisaka iz predhodnih šest dana.
Oko 12,00 kolona kreće dalje. Do Beograda smo naišli na dva zastoja prouzrokovana udesima. I ovoga puta obezbeđenje je maestralno odradilo svoj zadatak tako da prolazimo skoro bez zaustavljanja.
Na ulasku u Beograd nas čeka neverovatna gužva, kolona na obilaznici je dugačka nekoliko kilometara. Obezbeđenje sa čela kolone odlazi daleko napred i blokira saobraćaj i omogućuje nesmetan prolazak relista. Ni kroz Beograd ne idemo kuda smo planirali, zbog radova na Gazeli, nego bukvalno kroz centar grada kroz sporedne ulice izbijamo na Pančevački most i ostaje nam samo još desetak kilometara do finiša ovog VIII turističkog moto relija.
U kampu u Pančevu je sve spremno za naš dolazak. Parkiramo na plato ispred bine i žurimo da se osvežimo hladnim pivom.
Usledila je podela zahvalnica, prišivaka MAS-a i naravno prskanje šampanjcem.
I tako nakon sedam dana druženja i pređenih preko 1500 kilometara dođosmo na naš cilj, bogatiji za jednu prelepu avanturu, sa mnogobrojnim novim poznanstvima, novim prijateljima i dogovorom da se i dogodine družimo na isti način.
Zoran Gnjatović,
Moto Asocijacija Srbije
Tema: VIII TURISTICKI MOTO RELI KROZ SRBIJU (Pročitano 37811 puta)