Evo malo i naših inpresija sa moto skupa Hajlendera na Zlatiboru...
Kad kažem naših mislim na mog sina Andreja i sebe jer sam ovog puta održao obećanje koje sam mu dao da ćemo kampovati čim meteorološki uslovi budu povoljni. A vreme je bilo baš dobro za kampovanje proteklog vikenda na Zlatiboru. Mogu sa sigurnošću reći da za poslednjih pet godina na moto skupu Hajlendera nije bilo bolje vreme nego što ih je poslužilo za ovaj moto skup. Ne znam koliko je tačno bajkera posetilo skup ali je po mom mišljenju ovo do sada najmasovniji skup na Zlatiboru. Svaka čast Hajlenderima na organizaciji i dobroj atmosferi koja je sve vreme dominirala na skupu. Muzika je svakako mogla da zadovolji svačiji ukus a o igračicama da ne govorimo, sve u svemu jedan vrlo lep bajkerski vikend na Zlatiboru koji ću dugo pamtiti. Evo malo i slika iz našeg ugla...
U kamp smo došli u subotu popodne, sve je već zategnuto i gomila sveta i motora je u kampu... Andrej na ulazu od Goge dobija simpatičnu Hajlender slagalicu...
Prostor u kampu je već tradicionalno dobro uređen, pokušavamo da obiđemo kamp i pronađemo sve poznanike i prijatelje koje treba pozdraviti, skoro ceo naš klub MK Užice je na okupu.
Moglo se primetiti da je puno motora cirkulisalo neki su odlazili a neki dolazili na skup ali u svakom slučaju je posećenost bila dobra.
Mesta za kampovanje u senci borova je bilo sasavim dovoljno i za motore i za šatore.
Negde oko 18h smo se uputili da obiđemo spomenik stradalim ranjenicima prilikom povlačenja iz okupiranog Užica.
Spomenik je udaljen par kilometara i jasno se vidi iz kampa, sa vrha se može videti panorama ovog dela Zlatibora zato preporučujem svima koji nisu bili da ga prvom prilikom obiđu.
Posle relativno blagog uspona sledi onaj malo naporniji strmiji deo ali ne duži od 200 metara da bi se došlo do samog vrha.
I evo nas na vrhu, obavezno ponesite nešto za piće mi smo to zaboravili... srećom sada se na vrhu nalazi ugostiteljski objekat gde se može fino pojesti a bogami i popiti.
Sa vrha se pruža odličan pogled na sve strane...
Malo podsećanje... Spomenik je podignut nastradalim ranjenicima koje su nemci pregazili tenkovima kada su ih sustigli na ovom mestu dok je vrhovni štab uspeo da bezbedno pređe u bosnu.
Povratak u kamp... u toku su igre u kampu, večera je takođe u toku, kažu da je pasulj bio odličan, mi nismo stigli da probamo ali ne mari jer smo se obezbedili sa hranom kao da ćemo ostati sedam dana
Još uvek je veliki broj motorista pristizao u kamp...
Takmičenje u brzom ispijanju rakije... Pobednik Marko Nikolić iz Užica.
Vreme je bilo da i mi potražimo mesto za postavljanje šatora. Pošto je Andreju ovo prvo kampovanje odmakli smo se nekih pedesetak metara od zadnjih šatora u kampu zbog galame i turiranja motora ali nam to kako smo kasnije zaključili nije bilo od velike pomoći... Hvala još jednom Peri iz Sopota što nam je poklonio šator i poslao brzom poštom tako da smo mogli odmah da ga upotrebimo jer kao što sam i rekao u Užicu nijedna prodavnica ne drži kamp opremu, šator se dobro pokazao tako da planiramo i sledeći vikend kampovanje ako nam vreme dozvoli.
Andrej je ravnopravno učestvovao u svim poslovima i uživao je u tome...
A onda je usledila mala provera izviđačkih sposobnosti.
Skupljanje suvaraka za logorsku vatru...
Konačno je sve bilo spremno za prvu kampersku noć...
Sunce je počelo da zalazi iza horizonta a Andrej je bio nestrpljiv da zapalimo logorsku vatru...
I verovatno najfascinantiji deo za njega je sama logorska vatra, do duše jes da je borovina strašno dimila ali to nama ni najmanje nije pokvarilo ugođaj...
Sunce je već zašlo duboko za horizont, iz kampa dopire muzika baš prijatna za uvo, imali smo i goste oko logorske vatre koje ovom prilikom pozdravljamo nadam se da im se svidela „anakondina krv“ koja greje bolje nego vatra...
Vatra se već dobro rasplamsala... i da ja nisam odreagovao Andrej bi spalio borić u blizini ...a verovatno se na tome ne bi završilo i vatrogasci bi uskoro imali pune ruke posla...
Sačekali smo da se vatra smiri i u žar smo zatrpali gomilu krompira kako bi ujutru imali pečene krompire za doručak, a mi smo otišli da vidimo šta se dešava ispred bine, muzika, igračice itd...
Otišli smo na spavanje nešto ispred 00h. Muzika je još dugo dopirala do nas kao i zvuci turiranja i pucanja... Pogrešio sam jedino u proceni Andreja ...jer znajući da kući ide na spavanje najkasnije do 22h smatrao sam da će ovih 00h biti i previše za njega te da će ubrzo zaspati... No međutim... desilo se upravo suprotno, ja sam prvi klonuo, dal zbog „ljute anakonde“ ili zbog mirisa borovine nisam siguran... Ali već u 00-15h me je probudio je mora da „moča“ i onda na svakih petnaest minuta je bila nova situacija od toga da neko prolazi... pa nešto šuška ...ili „ide svetlo“ da bi kulminiralo negde oko 03h pitanjem „a ako bi naišao medved da li bi on onda uša... E tu sam već bio na kraju živaca i morao sam da ga prekinem ne dozvoljavajući mu da završi pitanje jer bi se to oteglo do zore... Slušaj me sad! ...ako me još jedno budeš probudio lično ću te izbaciti iz šatora direktno pred medveda pa neće morati da ulazi ovamo da te traži... jel jasno! Odgovorio je... jasno ... i bi mir.
Činilo mi se da sam tek sklopio oči... a on je već urlao i drao se iz sve snage da i ja ustanem jer je sunce već ogrejalo... a bilo je 06-30h ...dok sam ja bauljao po šatoru tražeći izlaz koji mi je uporno izmicao... Naravoučenije... sledeći put ću dobro da ga izmorim pre spavanja pa mu neće pasti na pamet da ostane budan do pola noći kao da je popio litar kafe... Sudeći po svemu za njega je sve bilo previše uzbudljivo i adrenalin je glavni krivac za insomniju.
Doručkovali smo pečeni krompir sa starim kajmakom, popili čaj i kafu i otišli da se pozdravimo prijateljima i poznanicima od kojih je većina još spavala kao sav normalan svet...
Tema: VII MOTO SKUP MK HIGHLANDER – ZLATIBOR 2011 (Pročitano 4418 puta)