Neki dan prevari mene Stronser da sednem sa njim na motor. Prvo sam malo vozio Varadera, i uverio se da je to jedna sasvim predivna sprava u svakom smislu, motor dostojan svakog divljenja i postovanja. U povratku, posto smo moj CBR parkirali u garazu, bio sam na suvozackom mestu, po prvi put u zivotu. I krecemo: prvih par minuta sam gledao iskljucivo u nebo, posto nasem drugaru ni posle par decenija na motoru i dalje nije jasno da motocikl ima DVA TOCKA, a ne jedan. Ostatak voznje sam proveo ukocen, posto smo jezdili brzinom od 180 do 200 i kusur na sat, brzom trakom autoputa, uglavnom izmedju bankine i automobila koje smo obilazili, a ja sam samo cekao momenat kada necemo proci, posto mi se Varadero ipak cinio isuvise sirokim za takvu vrstu provlacenja. Naravno, genije je imao letnju jaknu na sebi, da stvar bude gora, ispod sam imao samo majicu kratkih rukava, pa na kraju nisam znao da li sam vise oduzet od straha, ili od hladnoce
Zatim sam seo u moju Hondu, isao ka gradu istom brzinom kao sto sam i dosao, i sve vreme imao utisak da stojim u mestu, posto mi je Deki svojom voznjom sasvim pomerio percepciju brzine.
A kada hladne glave saberem utiske, mogao bih samo da napisem sledece: Stronser je majstor nevidjenih razmera, a Stevka je tek posebna prica, jer ima veca ...... od vecine ljudi koje poznajem
Tema: Voznja sa Stronserom (Pročitano 7536 puta)