Jun 25, 2018, 07:36:24 posle podne

Autor Tema: Nemi svedoci mojih putovanja  (Pročitano 562 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže sabo.tibor

  • Suvozac
  • *
  • Poruke: 2
Nemi svedoci mojih putovanja
« poslato: Novembar 26, 2014, 09:51:08 pre podne »
  Krajem 70 - ih godina prošlog veka doživeo sam saobraćajni udes i od tog vremena nisam seo na motor. U leto 2014 doterao sam kući svoj san iz daleke mladosti. Moja žena sva zaprepaštena, odmah mi je rekla : dok je ona živa neće sesti na tog bika, a ja njoj u šali odgovorio : onda ću morati naći neku drugu kravu.
  Da bi moja sreća bila potpuna, želja mi je istu deliti sa nekim ko je pronašao lepotu spoja muzike sa prirodom dok se vozi u susret horizontu na kojem sunce upravo zalazi. Kada na izmaku dana poslednji sunčevi zraci ofarbaju nebo u boju ćilibara, grabim kilometre pred sobom u želji da večno uživam u prizoru. Koliko god da jurim, noć prestići ne mogu. Ona me negde već čeka, možda iza prve krivine, a kada ugledam mesec na jasnom vedrom nebu i rasute zvezde po svemiru, grlo mi se stegne a srce brže i jače kuca. U tami put deluje beskonačno, ne vidim joj kraj već samo njenu ivicu koje u deliću sekunde ostavljam u mraku iza sebe. Osećaj je nezaboravan, kao da me svilen anđeo vodi mističnim putem dok budan sanjam sa osećajem večnog života. Prosto nemam potrebu za disanjem jer blag vazduh direktno pumpa moja pluća a dah tog trenutka voleo bih da mogu za večnost zadržati u svojim grudima. Ali nije svaka vožnja kao galopiranje na punokrvnom konju. Nekad će me kiša oprati, sunce zaslepiti, mesec osvetliti, vetar rashladiti, tamna noć uplašiti, ali ne postoji vreme koje može izbrisati moja sećanja.  Jedini svedoci mojih putovanja su sad već svi oni nemi i sićušni leteći insekti mekanih tela koje su neumorno plesale u vazduhu kao krhke balerine, sve dok ih kao ratni plen ne pokupi vizir kacige. Ko nije proživeo to iskustvo, mislim da nikad nije ni živeo.
  Možda će jednog Oktobarskog jutra, kada se raziđu oblaci kiselog dima nad mojim gradom, put voditi u susret novim putovanjima i radosti zbog samog postojanja života.
  Već danas sa svojih 58 godina ponestaje mi vremena za mnoge lepe stvari u životu koje bih rado podelio sa osobom koja je u potrazi za sličnom avanturom.
S.T. 063 - 864 - 1876