Srpskih bajkerki ima mnogo, a redakcija "24 sata " je uspela da na jednom mestu okupi njih čak 17.
Najmlađa je Nensi koja ima 24 godine, a najstarija ima 45. One su zaluđenice moto-sporta, ali i mame, direktorke, profesorke.
Jedno im je zajedničko - žeđ za otvorenim putem i slobodom, i otpor tipično muškom stanovištu da ovaj sport nije za žene...
Ove žene su se upoznale zahvaljujući motorima i internetu.
Ako ih vidite kako jezde gradom, znajte da su krenule u grupnu vožnju.
Ne pokušavajte da zapušte uši, njihove mašine turiraju za sve pare...
Neverovatno, ali moto udruženja u Srbiji i dalje formiraju uglavnom samo muškarci,
a u neke klubove i dan danas žene ne mogu da uđu, jer kako nam kažu beogradske motorašice,
- "zna se gde im je mesto - u kuhinji". Dobra vest je da neke od njih voze motore svojih frajera.
Zajedno su imale nekoliko tura po Srbiji, a neke su motorom išle na more u Crnu Goru, druge do Rumunije.
Jedna od njih je na dva točka prešla Alpe.- Gledaju nas mnogo, mašu, šalju poljupce, oduševljavaju se, lepo im je da nas vide – objašnjavaju.
Ako ste mislili da ženama ne leže opravke i šrafcigeri, i da je to muški posao, prevarili ste se.
One moraju da znaju osnovne stvari i poprave ponešto, a jedna od naših motorašica je po profesiji mehaničar.
Kao u priči o frizerki s lošom frizurom, baš njoj je curelo ulje, pa su je koleginice pogurale da bi upalila mašinu.
Možda vam sve ovo zvuči bajkovito. Ove žene se ipak svakodnevno suočavaju sa istim problemima.
- Kad god krene proleće niko nas ne vidi. Još je hladno, pa nas ne očekuju. Satiru nas na drumovima.
Ne mogu da kažem da svi motoristi poštuju ograničenja, ali to ne rade ni oni za volanom.
Mi smo manji, brže se krećemo iz trake u traku. Vozači automobila kuckaju poruke na mobilnim telefonima,
pričaju sa suvozačem,ne gledaju uopšte oko sebe. Isto kao što važi za one koji su kupili dobre automobile,
- zašto su ih kupili nego da raspale po gasu, tako i među motoristima ima takvih.
I među jednima i među drugima mora da postoji oprez - pričaju nam svoja iskustva.
Problem im predstavljaju i biciklisti, koji su ravnopravni učesnici u saobraćaju, a često ne poštuju nijedno pravilo.
Kažu da su i žene za volanom izuzetno nepažljive. Kako reaguju ljudi kada ih vide na gomili?
- Ljudi se stalno vade i govore da nas ne vide, a među nama isto ima dosta onih koje voze kola.
Nemoguće je da ne vidiš bilo šta ako gledaš u retrovizore, ako vodiš računa o onome šta se dešava ispred i iza tebe.
To nije opravdanje - rekla nam je Zverka.
Gde onda uspevaju da voze onako kako vole - brzo?
- Postoji samo jedna staza kod nas - Navak, tamo se isprangijamo, ali ulaz se plaća, dnevno je bilo oko 5.000 dinara
- kaže jedna od njih koja je maksimalno jurila 270 kilometara na sat.
Skoro sve su padale, ali uglavnom dok su stajale ili u malim brzinama.
Ipak, jedna je lomila rame, druga dva kolena i kuk. Sreća, pa preovlađuju one koje nisu imale ozbiljnije povrede.
"Big Mama", kako je zovu, na skoro svaki porođaj, a bilo je ih četiri, išla je motorom. Danas ima četiri ćerke.
Miša je jedina devojka u Srbiji koja je vozila ofroud trku kod nas, na Kopaoniku.
Ona vozi tešku kategoriju, KTM LC4 640, a to je motor od 600 kubika s jednim cilindrom.
Postavili smo i klasično laičko pitanje. Da li su im motori teški, s obzirom da neke od njih izgledaju kao grančice.
- Ne nosimo ih na leđima. Motor kada je u pokretu, ne osećaš nikakvu težinu.
Nema veze koliko kila imaš i koliko si jak. I muškarci ne bi zadržali motor koji pada iz mesta - kažu nam kroz smeh.
Što je jači motor, lakše se vozi. Tako jedna od njih ima 54 kg, a vozi “alu” od 160 kg bez problema.
Moto-sport je skup , a osiguranje za jake dvotočkaše košta isto kao i za "BMW".
Izvor:http://www.24sata.rs
Na kraju, pitali smo ih šta im je najlepše u vožnji?
- Otvoreni put i sloboda – u glas su viknule naše srpske Bajkerke !!!
Tema: OVE BEOGRAĐANKE MOTOROM IDU I NA POROĐAJ (Pročitano 5251 puta)