Evo jos jednog putopisa MC KINGS Kraljevo. Srbija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija.
Krajem juna meseca 2007 godine, krenulo se na jos jednu EXTRA TOUR.
Na extra tour Albania 2007 krenuli su
Slobodan Susa, Motto Guzzi 750
Milicevic Milentije – Mile Kalco Kawasaki ZZR 1100
Vladica Vukomanovic, - Vucko BMW K 100RS
Radetic Miljko BMW K 100LT
Ivanovic Miladin – Mikica HONDA CBR 1100F
Aleksandar Ilic – Sasasnob YAMAHA XTZ 750
Kao po obicaju krenuli smo sa gradske terase u 9,oo casova, odnosno u 9,15 sa gradskog trga. Prvi dan planirano je da se stigne do Skoplja. Preko Pojata, Nisa, prva duza pauza u Motelu Predojane. Dok pijemo espresso, za drugim stolom sedi niko drugi do bog gitare Vlatko Stefanovski. Kao veliki smeker i kako je rekao ljubitelj motora bez razmislajnja prekinuo je porodicni obrok i ustao da se fotografise sa nama. Taj dan kao i ostali dani bili su pretopli. Temperatura oko 30c.
Voznja je pomalo dosadna, auto put. Na granicnim prelazima bez duzeg zadrzavanja.
Kroz Makedonijui dalje se ne placa putarina. Mozes da prodjes pored naplatne kucice i niko ti nista ne kaze, za razliku od nasih putara. Stali smo da jedemo na jednoj od pumpi neposredno po prelasku u Makedoniju. Klopa i pice za nas setoricu oko 10 eura. Pileci prsti su odlicni.
Ispred samog ulaska u Skoplje osecam da mi tocak mnogo seta, odnosno da se uvija. Stajemo ispred jednog hotela gde na parking konstatujemo das u otisli lageri prednjeg tocka. Mikica je presrecan, konacno da nije on jedini kome se to desava na turama.
Tu po nas dolazi KRLEi odvodi nas u centar, ulica Jebacka, ako se dobro secam naziva caffe CUSTOM PAB gde se skupljaju bajkeri. Temperatura u Skoplju je 40c. Normalno bez piva nista.
Tu smo snilmili preradjenu Hajabusu koja je po kazivanju vlasnika sada vredi oko 40.000 dolara. Svaka cast.
Kizo nas ostavlja u caffeu jel mora da ide na probu sa bendom. Za vikend sviraju u Ohridu.Skoplje je inace skup grad. Prenociste ne moze da se nadje ispod 50 eura. Kizo nam je ponudio svoji kucu ali smo to sa zahvalnoscu odbili. Setim se Ljupceta i pozovem ga telefonom. Covek prekida sastanak i dolazi da popije pice sa nama. Zove Vuka koji ima svoj hotel i obezbedjuje nam smestaj za 15 eura.
Onako ulepljeni od znoja odlazimo u hotel ne sacekavsi Kiza da se vrati. Kako prija tus na 40c. Uvece smo motociklima obisli grad. Zadnji put sam bio u Skoplju 1991 godine, dosta se izmenio. Po dogovoru odlazimo u SALOON. Tu smo se nasli sa MOON RIDERS-ima. Ljudima svaka cast na gostoprimstvu. Nismo znali odakle stize cira. Samo jos jednu pa da krenemo i tako do zore.
Hvala ljubovnim invalidima i Krletu.
Ujutru dok ostali jos spavaju pronalazim prodavnicu da kupim lagere. Posle montiranja krecemo ka Ohridu. Idemo preko Tetova, Gostivara, Kiceva. U Ohrid stizemo oko 18 sati. Na raskrsnici nas ceka vlasnik motela, a inace smestaj nam je obezbedio Ljupce. Cena smestaja 8 eura, sa doruckom.
O Ohridu necu mnogo da pisem vec je mnogo receno. Mesto sa 365 crkvi, prelepim gradskim setalistem i sto je najvaznije sa izuzetno povoljnim cenama hrane i pica.
Miljko je ranije bio u Ohridu, pa nas je kao stari znalac mesta, odveo na klopu kod Neima inace starog bajkera i okorelog ucesnika FIM relia. U knjizi utisaka upisani su mnogi bajkeri .
Biti u Ohridu a ne obici Sveti Naum ?. Tu je raj na zemlji. Reka Drim sa temperaturom vode od 13c bilo leto bilo zima. Na mestu gde se uliva u jezero ne mozes duze da stojis od 2 minuta. Posle toga sigurno dobijas promrzline. Ali tako prija na 40c.
Uvece obilazimo sve znamenitosti – kafane Ohrida. U JAZZ clubu cujemo svirku, ali nismo sigurni da li je CD ili neko svira uzivo. Ulazimo unutra i vidimo Kiza sa bendom. Na zalost ne mozemo da ostanemo do kasno ceka nas put za Albaniju.
Raspitivali smo se za Albaniju, kako je tamo, odnosno da li je bezbedno za motore. Neim nam je rekao da je vise puta bio, da nema problema, ako nam gazda hotela kaze das u motori sigurni nema sta da brinemo. Ipak donosimo odluku da samo prodjemo kroz Albaniju.
U Ohridu smo bili dve noci.
Ujutru napustamo Ohrid i krecemo ka granici. Na internetu sam video da nema potrebe za vizama, odnosno da se ista besplatno dobija na granici. Kolonu automobile ispred Albanskog granicnog prelaza obilazimo i parkiramo motore.
U redu cekamo vise od 2 sata. Temperatura vazduha raste, 9 sati je a vec 33c. Dok stojimo tako u redu jedan albanac sa kosova pokusava da prodje preko reda. Granicni policajac ga vraca na pocetnu poziciju. Koliko sam razumeo rekao mu je da smo Srbi, i da on ne moze da ceka jer su mu mala deca u kolima, a mi mozemo da cekamo. Samo sto se policajac udaljio, lik je bez pardona stao ispred nas. Necemo da se svadjamo, a on nas sa podrugljivim osmehom gleda. Ali, policajac se vraca, hvata ga za rame i izbacuje iz reda sa otprilike recima „ kada oni zavrse, ti ces doci na red“. Tada se meni na licu pojavio pobednicki osmeh. U tom trenutku dolazi grupa motociklista iz Hrvatske, koji nam se pridruzuju u cekanju, normalno preko reda. Cena besplatne vize je 10 eura.
Po prelasku granice, prvi susret sa bunkerima o kojima sam toliko citao. Bunker po glavi stanovnika.
Putevi su im sasvim solidni. Doduse malo su isposceni i deluju klizavo. Putokaza skoro da nema.
Ljudi su predusretljivi. Kako nam je otezano sporazumevanje, to sedaju u automobil kako bi nam pokazali kuda da idemo.
Prosli smo Elbasan,ka Dracu. Tiranu smo izbegli jer su nam rekli da je grad gradiliste i ako zalutas nema sanse da izadjes bez par sati.
U Peqinu u kafani, smo se ponovo nasli sa bajkerima iz Hrvatske.
Oni su svi vizili sportake tako da nismo mogli da ih pratimo.
U Dracu smo napravili kracu pauzu. Odmah su nam prisla deca. Prilicno su slobodana, bez pardona se penju na motore. Susa im je kao znak dobrodoslice podelio bombone.
Iz Draca smo krenuli ka Skadru. Na jednoj od pumpi vlasnik nas je pocastio hladnim sokom i pivom.
Temperatura je 40c.
U Skadru skrecemo ka granicnom prelazu sa MNE.
Izlaz iz zemlje se placa 1 euro.
Utisak iz Albanije je da je to zemlja magaraca i mercedesa. Ako nemas mercedes onda imas magare. Vidjali smo 123 kao ispod cekica. Kazu da je jug Albanije mnogo lepsi, da su im letovalista uredjena. Dosta se radi na izgradnji infrastrukture i modernizaciji. Sto se tice snabdevenosti robe u prodavnicama i kafanama nema nikakve razlike, kao kod nas.
Put do Ulcinja jepun krivina i ulegnuca, pa je zato veoma opasan. U jednoj od krivina Kalco zamalo da uleti u dve krave. Covek mrtav hladan vodi krave desnom starnom puta, po kolovozu i to u krivini. U Ulcinj stizemo osamuceni. Smestamo se kod male plaze, klopamo i udaramo sovu rasporedjeni po klupama. Nakon dva sata spavanja izlozeni pogledima zacuidjenih kupaca, dogovaramo se gde da spavamo.
Idemo za Petrovac, tu ce brat Gojko da nam pomogne da nadjemo smestaj.
Do Petrovca, po putu ludilo. Oce ljudi da nas oduvaju sa puta. Lik sa dzipom resio da se trka sa nama, pa kako je trku izgubio to je pokusao bukvalno da Kalca na raskrsnici u Baru udari. Koji ludaci.
U Petrovcu nema nigde mesta i Gojko nas odvodi u Buljarice. Zena , vlasnica objekta za sopvanje, videvsi nas onako iznemogle, nudi setokrevetnu sobu na brdu iznad magistarle za po 10 eura po osobi. Valjda racunala ovi odavde ne mogu vise da mrdnu.
E tu sam puko. Nazovem naseg prijatelja Mica u Krtolama i on nam bez reci obezbedi smestaj. Treba preci jos 80 km, posle vec predjenih 600. Ali inat cini cuda. Ispred Budve nepregledna kolona. Radi se put. Tu se Vucko zaglavio. Navikao covek na red u saobracaju u Engleskoj, pa nije mogao da se snadje.Na raskrsnici kod Tivta cekali smo ga skoro dva sata. U Krtole smo stigli po mraku.
Dva dana bogovskog odmora. Kuca pored mora, hladovina palmi, hladno pivo, dobra klopa, jedrenje. Cena smestaja 5 eura po osobi.
Posle dva dana , oko 5 sati krecemo za Hrvatsku. Na Debelom Bregu, ne mozemo da prodjemo. Vucko nema originalnu tablicu. Objasnjavamo da u SUP-u nisu imali tablice, ali dzaba. Vracamo se za Herceg Novi, ka Trebinju, da probamo na Metkovice. Stajemo na jednoj od pumpi gde smo pre dve godine pravili jednu od pauza. Pumpadzija nas prepoznaje, i tacno navodi ko je bio prosle godine, a ko nije.
U Ttrebinju u hladu platana,
cekamo Vucka koji je otisao da u nekoj od stamparija napravi „odiginal „ tablicu.
Nastavljamo dalje.
Na granicnom prelazu kod Metkovica niko nas nije ni pogledao. Nastavljamo ka Drveniku. Oblacno ali tmperatura 36c. Na pojedinim deonicama duvao je jak ali vruc vetar. Kada smo stigli na Bacinska jezera, bukvalno mi se slivala voda niz rukave od jakne.
U Drvenik smo stigli na vreme, tman kada je pristigao trajekt.
Obuzima me nestprljenje. Posle 19 godina ponovo cu da budem na Hvaru u Jelsi. Tu sam letovao 10 godina. Od Sucuraja do Jelse, put je los. Pun krivina i neravnina. Ja na Yamahi nisam to osetio.
U Jelsi smo nasli smestaj za po 15 eura po osobi. Ostatk ekipe nije bas odusevljen Jelsom za razliku od mene. Kad smo dosli kuci promenili su misljenje.
Posle dva dana provedenih u raju,
krecemo put Mostara. Kako vec poznajemo grad, to smo se zbog Vucka slikali ponovo na mostu. Smestaj u Hotelu Rolex cena 10 eura.
Tu se nalzimo sa nasim prijateljem Bosketom i odlazimo na klopu kod Kodze na brdu iznad Mostara. Na stolu je bilo svega, a i u neposrednoj blizini stola. Specijalitet je bila riba na vise nacina. Pogled i priroda su fenomenalni.
Sutradan, nastavljamo ka Sarajevu,
preko Romanije
pored Drine
ka Visegradu.
Na Zlatibor stizemo u suton. Smestaj smo nasli za 5 eura.
Ujutru pravac Uzice, na skup,
pa sutradan kuci za Kraljevo.
Predjeno, kada se uzme u obzir i jedan krug oko kuce 3000km.
Sasasnob
Tema: MAKEDONIJA ALBANIJA HRVATSKA 2007 MC KINGS KRALJEVO (Pročitano 3108 puta)