Povučeni prošlogodišnjim iskustvom, da je za jedan dan mnogo prevaliti oko 840 km (koliko odprilike ima od Valjeva do Umaga, preko Bosne), ove godine je izabrana ekipa, koju su sačinjavali Vudu sa suprugom, Brka iz Mladenovca, Bambus iz Čačka sa svojom daleko lepšom polovinom i Jelena i ja, odlučili da put podelimo na dva dana i pri tom obidjemo i vidimo sve ono što smo propustili prošle godine. Zbog toga smo na put pošli dan ranije, tj. u sredu 6. maja, na Djurdjevdan.
Prva stanica i prilika da se obidju stari prijatelji, bila je Bratunac gde nas je Srdjan, kao i uvek velikodušno dočekao. Ko njega ne poznaje, slobodno mogu da kažem da ne zna šta je propustio, i da je bilo po njegovom, nastavili bi tek uveče dalje.
Zatim je valjalo negde doručkovati, a gde drugde nego nezaobilazno Sarajevo, Baš Čaršija i naravno ćevapi.
Posle kratkog predaha na Uni...
...nastavili smo dalje u Jajce. Predivan pogled na vodopad, gde se Pliva uliva u Vrbas, a koji je inače završio zajedno sa Drugom Titom na novčanici od 5000 dinara još 1986. godine. Muzej II Zasedanja AVNOJ-a samo smo obišli Jelena i ja, jer je Vudu (za ostale ne znam), iz njemu znanih razloga, bio nešto ljut na Druga Tita. Muzej, koji tokom rata ’90.-tih bio skoro potpuno uništen, renoviran je pre godinu i po dana. Svašta sam čuo od kustosa za simboličnu 1 konvertibilnu marku, čak i gde je ko sedeo u sali, za vreme zasedanja.
Put nastavljamo dalje, u BanjaLuku, gde smo prenoćili, a u medjuvremenu, veče proveli u City Bar-u uz odličnu Rock muziku.
Sutradan, pravac Plitvička jezera, naša sledeća destinacija. 110 kuna ili oko 16 evra, nije mnogo dati za ulaznicu i videti tako nešto, ali pošto kompletan obilazak traje 3 sata, nedostatak vremena je učinio svoje. Naravno, postojala je je i polučasovna varijanta, koju su neki iskoristili, za isti iznos.
U Umag smo stigli predveče, i uz malo komplikacija se smestili u bungalov. Bezuspešno se trudila šefica recepcije da mi objasni da u četvorokrevetnom apartmanu dvoje spava i spavaćoj sobi a dvoje na trosedima bez posteljine u dnevnom boravku. Predpostavljam da bajkere poredi sa kućnim ljubimcima, ali je smetnula sa uma da sam i ja išao u školu.
Petak je bio rezervisan za obilazak naših prijatelja iz MK Highlander’s iz Nove Vasi, koja se nalazi na oko 35km od Umaga, a koje smo spletom čudnih okolnosti upoznali još prošle godine.
O samom skupu ne bih da trošim puno reči, već da je bio perfektno organizovan i posećen više nego prošle godine. Mislim da cifra od preko 6100 motora i oko 12000 ljudi govori dosta. Ljudi su dolazili ko je sa čim imao...
Sreli smo i proslavljenog košarkaškog reprezentativca Dina Radju, koga smo takodje upoznali prošle godine na skupu.
U subotu smo otišli u obilazak Rovinja ...
... i Poreča...
I šta na kraju da kažem? Fenomenalan provod i tura od 2000 km sa pravim prijateljima mi je malo zamutio Mariov pozdrav u subotu uveče na dodeli zahvalnica MK i MC klubovima:
Pozdrav svim bajkerima iz Hrvatske, pozdrav svim bajkerima iz Slovenije, Herzlich Willkommen alle Motorradfahrer aus Deutschland, Oestereich und Sweiz i Welcome all bikers from England, Belgium... bla,bla,bla... pa se upitah možda mi i nismo bajkeri jer smo iz Srbije ili Bosne i Hercegovine, a bilo nas je popriličan broj, kao i nekoliko momaka iz Makedonije koji su pregazili 1500+ km u jednom pravcu???
Tema: Umag 7,8,9 I 10 maj ’09. (Pročitano 3539 puta)