Trke su se iz temelja promenile. Nekada je svetsko prvenstvo izgledalo kao malo bolje opremljeni ljudi na Motohappeningu: šator, nekoliko kutija s alatom, stolice i eventualno tepih. Danas živimo u nekom drugom svetu, ne samo što se brzine motora tiče.
I dok je svet nekad bio zadovoljan s primitivnim gradovima koji su se podizali svakog drugog vikenda, danas je opremanje boksova umetnost.
Nekada je bilo jednostavno: pojavite se na stazi i gotovo pa otvorite vrata kombija, čuknete u prvoj, sve ispadne napolje i tako živite celi vikend. Vozači su svoje mokar donji veš sušili na štriku koji je bio razapet ispred njihovog kampera ili šatora, a mehaničari su sedili na podu i prljavim prstima jeli iz plastičnog tanjira. Naravno, nakon što su si sami skuvali špagete ili pasulj iz konzerve.
Takav svet na trkama danas više ne možemo videti na televiziji.
Danas i najsiromašniji privatni timovi imaju panoe u boksovima i lepo oslikan kamion u kojem je sve uredno popakovano. Danas je i pod u boksu prostor za oglašavanje.
Danas sve ozbiljne ekipe, a uostalom, i sve ozbiljne staze, imaju boksove. Sponzori su u ovom preskupom sportu prva i glavna stvar koju treba dobro prikazati, a u tom naumu svaka površina mora biti iskorišćena.
Prva i najosnovnija stvar jeste tepih, koji će odvojiti sivilo betona od boja sponzora i tima. Nakon njega dolazi "amerikanka", aluminijumska konstrukcija koja nosi panoe, svetla i monitore. Nakon toga, sklapaju se panoi. Sve to bez ijednog šrafa ili matice; od praznog boksa, ili u umetničkom smislu, platna, do boksa kakvog vidite na televiziji, za sat vremena.
Aluminijum, stakloplastika, vlakna: kako na motoru, tako i tu, mala masa je ključna. Ona se u ovom slučaju direktno odražava na skupoću putovanja: kada uzmemo u obzir da prevoz jednog kilograma MotoGP tereta od jedne trke do druge košta 15 eura, jasno je zašto sve treba biti lagano. Uz to, mehaničari, kojima je život ionako težak, mogu manje nositi, na čemu su zahvalni. Sve je predodređeno bržem i efikasnijem radu.
Ludosti tek počinju. Budući da su motori gotovo pa napravljeni prema meri pilota, tako je i sa svime u boksu. Tu su posebne stolice, a zavisno o tome kako vozač želi biti okrenut, posložene su police za kacige i rukavice. Monitori ispred vozača su podešeni za njegovu visinu, svaki detalj je odrađen kao da je najvažniji na svetu, pa su i tende na zidu napravljene po meri, s podesivim stolicama i naslonima te monitorima, a čak su i u "sudoperi" za pranje delova, koje stoje iza boksova, obojene u timske boje i napravljene od laganog aluminijuma
Naime, zavisno o veličini teama, tj. broja motora i željenoj konfiguraciji, sve to stoji od 20 do 120 hiljada eura. Variranje cene je najočitije na primeru kutija za alat - dok drvene stoje 1000 eura, one od aluminijuma ili od ugljeničnih vlakana su 12 000.
Ali to nije sve... Hospitality mania!
Još jedan važan deo MotoGP teama jeste njegov "hospitality". To je mesto gdje team jede, nalazi se na sastancima, sakriva od kiše ili sastaje sa sponzorima. Hospitality je hladna reč za, praktično, dom, nekolicini ljudi koji tamo celi vikend brinu o svom teamu. Hladna reč za mjesto gde se tokom vikenda posluži stotine vrhunskih jela, za mesto koje nakon vikenda nestane u utrobi dva kamiona koja po sezoni prevale 30 000 km
Tako hospitality Fiat Yamahe kroz jedan vikend posluži hiljadu porcija jela, potroši deset kilograma kafe, 40 kilograma testenine, 500 litara vode i 300 litara piva. I ovi prostori su kroz godine postajali sve veći: Ducatijev hospitality može "zaposesti" 50 ljudi, dok Yamahin može ugostiti 100 ljudi u ugodno plavo belom ambijentu.Što je veća nalepnica, verovatno se radi o više novaca, a to je proporcionalno s brojem akreditacija koje treba podeliti sponzorima, s brojem jela koje oni trebaju pojesti uz svog pilota u srcu MotoGP paddocka.
Tema: Moto box revolucija (Pročitano 1496 puta)