Kao sto samo ime kaze ova 3-dnevna off i on-road voznja je zamisljena kao takmicenje vlasnika Africa Twin protiv vlasnika Super Tenere motorcikala. A u stvari je bilo jedno savrseno druzenje sa oko 80 motora, KTM, BMW, AT, ST, OT (obicna Tenera) XL, KLE, i svih ostalih marki. Bilo je gostiju iz Hrvatske i Poljske i svi smo se savrseno lepo proveli, uprkos kishi koja nas je nemilice polivala. Bilo je par bezazlenih padova, sa manjom materijalnom i nikakvom stetom na ucesnicima, i sve je bilo zaista savrseno.
Sve je organizovao nas veliki prijatelj iz Kosjerica Zeljko Blagojevic poznatiji kao Kepo, na cemu mu se srdacno zahvaljujem.
Kao sto sam vec rekao, zamisljeno je da se voze tri ture, hard off road samo za najspremnijevozaceh i motore, i najludje koji nisu najspremniji (svako ce se vec
prepoznati
), zatim druga tura sa malo off-a i treca samo on-road za koji bas to vole. Za svakoga po nesto - bravo za Kepu.
Petak je protekao u okupljanju bajkera iz svih krajeva Srbije, stigli su gosti iz Hrvatske i Poljske.
A gde je ta Kotlina i ti Skakavci, majku mu Boziju ?
Prijatno suncano popodne, neki su iskoristili za osvezenje u kamou - Hladno LAV pivo:
Obnovljena su neka stara prijateljstva, napravljena neka nova:
Pivo po pivo, rec po rec i uskoro pada mrak, pocinje pljusak, i svi se rasporedjujemo pod satorima, Turbopedja je prikazao off road tehniku donosneja piva uzbrdo i upotrebu kacige protiv vremenskih nepogoda:
A cim je pljusak prestao, najvredniji su se dohvatili rostilja i kobasica - The Lord in the action:
A jel ukusan Pantelija, pitao je radoznalo Popsy....
Uzmi Kume kobasicu...
SUBOTA:
Subotnje jutro je osvanulo suncano i prijatno, nicim nije nagovestavalo da ce se vreme ubrzo pretvoriti u potop. Neki su iskoristili priliku da se pohvale kolegama svezom vozackom dozvolom A kategorije:
Neki su malo "presisali":
I tako smo sa malim zakasnjenjem, polako i po grupama krenuli na voznju:
Od Kotline do Uzica nas je tukla kisa, bilo je malo "klizanja" na raskvasenom i masnom asfaltu, panduri u Uzicima sa radarom, ali sve u svemu nije bilo vecih problema. U Uzicu smo napravili malu pazuu za kafu, nismo sacekali Squija da nam se pridruzi posto smo "mnogo zurili" da bi se na Zlatiboru pridruzili on-road grupama koje su se na pumpi sklonile od kise.
Slika nema, aparat ne sme da pokisne jel onda vise nikad nema slika.
Podno Zlatibora smo imali manji incident, proklizavanje, solidna reakcija da se izbegne dolazece vozilo, mali pad, srecom bez posledica po vozaca i motor:
Zlatibor je extra za voznju, nisam nista slikao, uzivao sam u prelepom puta i krivinama. Voznja preko Zlatibora je bila extra, put skoro suv i slab saobracaj.
Stizemo na jezero Kokin brod, sve grupe su zajedno jer nam se prikljucuje i hard enduro ekipa.
KTM se parkira gde mu je i mesto. Pored ,mesalice za betom. Ista boja, ista
namena, KTM je samo malo skuplji i cesce se kvari:
Sledi malo opustanja uz kafu, palacinke, razmena utisaka...jezero je predivno, ali se vreme polako muti, i obecava nam kupanje. Uostalom, Subota je, a svi pravi Srbi se kupaju subotom - trebalo ne trebalo.I o vecim svecima.
Naporno je voziti KTM, ogladnelo se, i palacinke su prava stvar za okrepljenje i dizanje nivoa holesterola i secera:
A dje su te mape ?
I tako posle malog odmora, nicim izazvano i planirano a pod vodjstvom Zextreme-a zvanog >znam ja put" na Super Teneri zaglavismo u blato,kamenjar...odavde dalje neces moci !!! Ali ipak smo prosli, polako pazljivo, i bez naglih pokreta.
Pa ovaj put nema ni u Garminu, primenjujemo staru Srpsku tehniku navigacije: kartu citaj, seljaka pitaj.
Ijuuuuu, pa ova planina je vislja od Fruske Gore...
I tako nas je covek lepo uputio "ma nema ni 2 kilometra do asfalta"
Za neki je Africa Twin ostala nedosanjani san:
Opet Srpska navigacija, medjutim "covek nije iz ovog kraja":
A onda je pocela "mala prolecna kishica"
Slikanje na vidikovcu iznad Uvca, onaj pravi smo naravno promasili.
Sa vidikovca se kao sto mu ime kaze, pruza fantastican pogled:
Zatim smo skroz mokri polako krenukli nazad, preko Ivanjice, Pozege i
Kosjerica u Skakavce. Sa usputnim stajanjem da neki nesto prezalogaje:
Joska je iskoristio priliku da se pozabavi dresurom lokalnog psa:
Jos neki su "malo ogladneli":
I tako smo pred sam mrak stigli u Skakavce, gde je palo presvlacenje,
sushenje, klopa i za poveci deo ekipe pravac krevet.U kampu je bio organizovan fenomenalan koncert koji je trajao do duboko u noc. Na zalost, mokar i umoran - opredelio sam se za nekoiko rakijica pred
spavanje i horizontala.
Nedelja, budjenje kao iz bajke: tisinu planine remete samo povremeno kukurikanje petlova i zrikavci....prijatno, ali malo maglovito jutro.
Etno-selo "Gostoljublje" koje su neke saljivdzije odmah prozvali "Dedinje" uopste nije daleko od toga. Vajati su male drvneve kucice sa full komforom, dvokrevetne i trokrevetne, fenomenalno udobne, sa toplom vodom, tus kabinama i WC-ima. Gazda Zeljko i gazdarica Marija izuzetno ljubazni, predusretljivi
po svim pitanjima. Beskrajno sarmantna cerkica Nevena, koja se uporno predstavlja kao Dunja, i pas Rex, mali veseli zuti mesanac upotpunjuju domacinsku atmosferu. Hrana prava domaca, cista desetka. Rakija sljivovica sa pelenom kao mleko. Kajgana od domacih jaja je nestvarno zuta, kao da je ukljucen VIVID COLORS MODE. Jednom recju, fantasticno mesto za one koji vole mir i tisinu i zele da se odmore od gradske buke i vreve.
Svaka preporuka za etno selo "Gostoljublje" (
www.gostoljublje.com)
Vlasnicima KTM motora nikada ne moze biti dosadno, uvek ima neki otpusteni srafic, nesto da se proveri, negde procuri ulje...a i nije pametno davati Mikki da dira motor, ipak je on iz BMW sekte...
Jutranje aktivnosti na odrzavanju:
Rex: hvala Bogu da nemam KTM, morao bi stalno nesto da srafim i grunfujem...
Dok Rex drema, ekipa nastavja sa redovnim odrzavanjem KTM-a:
Vlasnik Africe samo malo briska...Honda je to...
Za to vreme, u kampu koji su neke saljivdzije odmah prozvale "Ledine", traju pokusaji da se krene sa pakovanjem i iseljenjem. The Lord u akciji - kako spakovati sve ovo i staviti na Transalp
Malo slikanja za uspomenu: Hitmanka i Hitman
Damjan sa lepsom polovinom:
Trojka crnokosuljasa sa BJB...a trojke su Djuro sta
Neki su ponovo gladni, daleko je do Beograda:
Superteerasi su elegantni ljudi, medju njima je prvi Popsy:
Sunce je upeklo, a Popsy zapocinje operaciju "Cizma glavu cuva":
Uz pomoc vazelina je mnogo lakse...a sunce, ma bas je upeklo...
Konzilijum staraca se okupio oko ozbiljnog problema - pukla je guma. Koliko je bajkera potrebno da se zakrpi jedna guma
Na Teneri nema struje, kaze Popsy...Ceh ne veruje...
Popsy analizira problematiku...
Afrikanci se smeskaju, dok traje operacija bezbednog guranja Tenere uzbrdo, obicne...
Posle svih tekucih popravki, pozdravljamo se sa gostima iz inostranstvam i sa domacinom sa zeljom da ovo postane tradicionalno okupljanje i fenomenalnim putem preko Jezevice, Tometinog polja i Divcibara krecemo za Beograd.
Kad mi tamo a ono medjutim, Hitmanova Africa je otkazala poslusnost i lanac se zategao do granice pucanja. Stajemo i servisna Tenera (obcna, naravno) stize sa alatom, okuplja se ponovo kozilijum mudraca i krecemo na posao.
Hitmanka: Boze, hocemo li stici zivi
Hitman: pa menjao sam i lanac i lancanike...
Odnekud se pojavljuje mega strucnjak, sedom bradom i glavom - Misha Pei:
Hitman: cika Misho, a sta je mojoj Africi...jel se okrece tocak ?
Ko kaze da je Africa teska ? Otkrili smo jos jedan koristan nacin da se upotrebi gajba Jelen piva:
Gile Extremeboys se smeshka zadovoljno dok Africa pociva na gajbici, i sve slika za zlu ne trebalo...ipak je to dokazni materijal...
I konacno oko 19.30 stizemo preko Mionice, Uba i Obrenovca do Beograda i ulecemo u saobracajni kolaps.
Welcome back....
Garmin nam je pomalo pomogao, i zabelezio sta smo radili:
Sve u svemu u brojkama: 3 fantasticna dana, oko 630 km, sjajno druzenje, vreme je moglo biti i bolje i bez kisa, ali i ovako nam nije nusta falilo.
I na kraju, najdublji naklon za Kepu koji je sve ovo organizovao, i hvala svim ucesnicima koji su ucnili da ovo bude jedan nezaboravan vikend.
Tema: AT vs ST - Kotlina 2010 (Pročitano 16746 puta)