Tema: Bajkeri i princeze (članak iz novina PRESS)

[VojaBG]

Jednostavno ne mogu da verujem da je neko napisao ovako nešto, treba pročitati  

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/130323/Bajkeri+i+princeze.html

Bajkeri i princeze

Stara Pazova se već treći dan trese od decibela roka i turiranja motora. Moto-klub „Gromovi" je i ove godine okupio motoriste iz cele Srbije, a ono što smo tamo videli podseća na adaptaciju najluđih dela Čarlsa Bukovskog

Prva pristojno sveža noć posle toliko vremena, puna nepristojnih ponuda da netragom nestanemo u porocima kojima je namamljena na periferiju Stare Pazove...

Sve se izmešalo u kratke udahe „kalemljenog" vazduha - pokošena trava, srolana „trava", pivo, rakija, požuda, miris benzina, fenomenalan glas Jovane iz „Rok univerzuma", podivljali kubici rogobatnih zveri na dva točka... Živopisna adaptacija najluđih dela Čarlsa Bukovskog, u interpretaciji lokalnog moto-kluba „Gromovi" i namernika koji nalik njima žive da bi vozili i voze da bi živeli.

- Čudan smo ti mi soj, brate! Ko jedanput „zajaše" motor više mu nema drugačijeg života - osim onog na putu! Nema povratka na staro kad benzin, asfalt i vetar uđu pod kožu, u vene... Kad ne voziš da bi stigao, već da bi vozio... - otprilike razabiramo šta Preba iz „Gromova" govori, pokušavajući da nadglasa raspomamljeno veče, čije zvezde definitivno nisu na nebu...

Snajke k'o iz bajke

- Ovo ti je pravi život, majstore! Sve što imam i sve što mi treba staje u bisage, a rezervoar prima taman toliko da nijedan problem nije nerešiv... Dođi, ajde da nazdravimo onome što ti nikada nećeš osetiti - istinsku slobodu - uneo se Triša u laku filozofiju i teški alkohol.

- Ovako vitlamo tokom skoro čitave godine - od jedne do druge motorijade, trudeći se da razbijemo predrasude o bajkerima kao o ofucanim i zapuštenim grubijanima, koji ništa drugo ne znaju osim da voze, piju i biju! Suština je u druženju. Alkohola ima koliko i na slavama i sahranama, a tuče „pijanih motorista" su u domenu statističke greške. Mi smo jedno veliko bratstvo koje samo želi da uživa u onome što radi, da živi kako voli i da privoli druge da nam se pridruže - veli Mikula, još jedan od onih „bez imena", jer je sveto pravilo motorista da se znaju isključivo po nadimcima ili klubovima kojima pripadaju.

- I mi smo mahom porodični ljudi, radimo neke poslove, koje možda i ne volimo, ali obezbeđuju koru hleba na stolu, a motori su naši leteći ćilimi koji nas odvedu daleko do svega, kad god se za to ukaže prilika i potreba da se resetujemo od svakodnevice... - nadovezuje se bradonja, odbegli „član" „ZZ topa", turirajući svoju „hondu" u karakterističan pozdrav sabraći koji ga na ulazu u kamp dočekuju, onako domaćinski, sa čašicom ljute koju mora da tresne na iskap... Takav je red, i svojevrsna inicijacija u društvo „prokletih"!

I snajke su, vidimo, upoznate sa običajima i ne zaostaju u folkloru. Troše ko „harli" na 100 kilometara, čiste mešavine - pivo i žestina...

- Nisam bila iz ovog sveta dok se nisam smuvala sa bajkerom, koji me je načisto sludeo i pokazao neke nove vrednosti života, u kojima on robuje nama, a ne mi njemu, i onom začaranom krugu očekivanja: završi školu, zaposli se, udaj, izrodi decu, radi kao konj i umri kao pas... - iza predimenzionirane čaše piva krije se lepo, ali teškom šminkom obezvređeno lice devojčurka od dvadesetak godina.

Ubeđena je da je izabrala najbolje za sebe i trudi se da uživa u tome. Ili da barem druge ubedi u to? Kako god...

Ima alkohola, nema tuče

Začudo - incidenta ni na pomolu, mada je alkohola, testosterona i benzina u dovoljnim količinama da se smućka respektabilni hodajućih arsenal eksplozivnih naprava i da Pazova očas posla postane „nuklearna" velesila...

- Šta ga gledaš, koju pičku materinu, nije riba, zajaši ga i teraj... - navrzo se krupajlija pred čijom smo se makinom obreli, nutkajući nam ključeve nekakvog prepravljenog čudesa sa dva točka, volanom i mnoštvom čudnih delova koji su se savršeno uklopili u to nešto što, po svemu sudeći, ima karakteristike građevinske mašine za skidanje asfalta s puta...

- Aj drugi put, prijatelju. Mi smo rizik i na dve noge, a ne na dva točka... - odbijamo ponuđenu priliku da na prečac upoznamo apostole i svece i da nam na sledećoj motorijadi minutom ćutanja zahvale za sve.

Šatori podrhtavaju u prepoznatljivom ritmu forsiranja najjačih mašina od svih - požudnih tela. Do poslednjeg kubika...

„Ovo je vreme paklenih vozača", gruva s bine, dok se nekolicina gladijatora još neumorno rve s „lavovima" iz umornih točilica.

- Hvala vam što ste bili, braćo - ispraćaju nas jahači rogatih konja.

Prosipaju pivo za nama, kao što majke isture bokal vode za decom pred put.

Ne dremaj Bože - možda i ti nebom tutnjiš na nekoj od ovakvih mašina.

Odmorićeš se kad obdani - kad bajkeri tom užarenom točku na tvojoj autostradi kažu laku noć...

M. MEDENICA

[pit]

 

     Sto neko napisa u komentarima ''covek je samo bio nadahnut i nista vise.Mada kakoje poceo tekst ocekivao sam jos gluposti ali je posle sputio loptu i opisao skup i svog ugla ''civila''

[VojaBG]

Pa to, ali bar neko da napiše nešto a da ne pljuje po nama 

[PECA BMW]

Fantasticno !!!!!!

[GoranVojska]

 

[bucow]

  napokon jedan pozitivan tekst o nama 

[serbduck]

  Tako treba da se radi. Ako novinari ne dodju sami - treba ih dovesti, ugostiti...Pokazati pravu sliku o nama.

Toliko su ruznog o nama pisali da moramo da se pozabavimo marketingom i to vrlo ozbiljno.

Ovo je odlican i vrlo promotivan tekst. Nadam se da ce prica ici u ovom pravcu i na dalje...

[Zemunac]

Što se više bude pisalo (ne pljuvalo), bićemo interesantniji ostalom malograđanstvu! Promeniće mišljenje kao što sam i ja...eto, ja o vama mislim da ste slatki k'o deč'ji lilihip!!

[Vladan_BC]

Moglo je i sa manje sarkazma da prodje tekst, ali dobro, i to je nesto za pocetak.