Tema: Mini putopis iz kante za otpatke... "Stari Vlah" i vožnja po oblacima

[Squi]

Napomena

Naziv teme se sam nametnuo jer je ovaj kratki putopis zaista završio pod “tepihom”, razlog
 su bile jako loše slike jer Canon taj dan nije hteo da sarađuje a razlog je verovatno bilo
 dugotrajno truckanje u koferu koje je na kraju uzelo svoj danak, tako da sam većinu slika
 napravio sa mob-tel samsungom Z400. Kada sam kasnije video da je kvalitet slika ispod
svake granice jednostavno sam odustao od pisanja putopisa i odlučio da na proleće sve  
ponovim i napravim dobre slike…
                                     Ali… ovi hladni zimski dani  me teraju da se setim prelepih
planinskih pejzaža koji su me ostavili bez daha na tom putu… prva pomisao je bila… da li sam
 obrisao slike… počinje pretraživanje foldera u nadi da ih bar još jednom pogledam i osvežim
 sećanje na jednu lepu vožnju… Posle detaljne pretage ih nalazim u neobeleženom  folderu
  iii…  zaključim da nisu toliko loše koliko su mi se  učinile  pre četri meseca. Od stotinak slika
 sam odabrao šezdesetak malo sam ih  doterao našminkao i odlučio da ih “okačim”…  Nadam
 se da ću vam iako je rezolucija loša dočarati barem delić atmosfere sa ove kratke vožnje…
 a ja ću malo obimnijim tekstom pokušati da nadomestim loš kvalitet slika…




Mini putopis iz kante za otpatke... "Stari Vlah" i vožnja po oblacima


Nedelja 27 oktobar 2009 god juče su Extremi pravili žurku u Smederevu… išlo mi se, ali
 posao me po ko zna koji put ove godine sprečava da odem na druženje… danas sam pre
 podne završio sve obaveze  a po meteorolozima danas je zadnji topao dan pred naglo
 zahlađenje pa koristim priliku da napravim još jedan đir… Izbor  pada na put koji seče  
 planinsku oblast poznatu kao Stari Vlah ili preciznije rečeno Kokin Brod - Prilike Odavno
 planiram ovu vožnju ali nikako nisam imao prilike da je ostvarim, jer taj pravac mi nije
 nikako usput nego mora da se namenski odvozi… Zašto vožnja po oblacima...?
 Zato što je najveći deo tog putnog pravca iznad 1000 metara nadmorske visine.




Stari Vlah je istorijska i geografska oblast na jugozapadu Srbije. Obuhvata oblasti
sjeverno od rijeke Lima i istočno od Drine, u slivu Moravice i Uvca sjeverno od Sjenice.
 Obuhvata opštine Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Čajetinu, Užice, Arilje i Ivanjicu, kao i
 dijelove opštine Sjenice. Stari Vlah je planinska regija, pa se stanovništvo bavi uglavnom
 stočarstvom. Otuda i vodi ime – vlah je bio naziv za stočara. Oblast je bogata vodom.
U regiji se razvija seoski turizam. Na Starom Vlahu se nalaze masivi Zlatibora i Zlatara.
Oni određuju podjelu Starog Vlaha na Zlatiborski Stari Vlah (obuhvata Zlatibor), Moravički
Stari Vlah (obuhvata sliv Moravice) i Zlatarski Stari Vlah (obuhvata Zlatar).



Negde oko 15h polazim iz Užica sa željom da što pre stignem do “Koke”(skraćeni naziv
 za Kokin Brod) krećem magistralnim putem prema Zlatiboru koji verujem svi dobro pozajete…
 Dopuštam da me adrenalin ponese dok fuzasteri uz oštar zvuk poigravaju ispod nogu a
 široke krivine i oštar asfalt prosto nestaju ispod točkova… saobraćaj je redak, teram mašinu
 do krajnjih granica… toliko smo puta prošli ovu deonicu da mi se čini da motor zajedno sa
  mnom uživa i veselo odgovara na zavrtanje ručice gasa…

Posle takođe vratolomne vožnje  od Zlatibora do Koke smiren i zadovoljan svraćam u motel
SV Nikola  na kafu i da se raspitam o stanju puta od Koke do Prilika. Dobijam odgovor od
 lokalnog ribara da je put u dosta dobrom stanju… Kokin Brod je varošica u opštini Nova
Varoš od koje je udaljena 11 km. Nalazi se na nadmorskoj visini od 849 m. U varošici ima
oko 200-300 stanovnika i ona se sastoji iz donje i gornje kolonije. Kokin Brod je i ime za
branu na veštačkom Zlatarskom jezeru, izgrađenoj 60ih godina dvadestetog veka. Jezero
je dugačko oko 20 km, a duboko oko 40 m.

Ova slika jepreuzeta sa neta.


Ispijam kafu i polazim, sunce je još uvek visoko i želim da natenane pređem ovu destinaciju
 i napravim puno slika dok je svetlost dobra… Zastajem na prvom uzvišenju iznad Koke odakle
puca pogled na mirnu površinu jezera  pokušavam da napravim nekoliko fotosa ali tu doživjavam
 prvo razočarenje, Canon je zataio mislim da su mu prašina i vožnja u koferu došli glave…
Ostaje mi samo da pokušam sa mob-telom Z400  uhvatiti koliko toliko od te panorame…
Zamolio sam jedan par da me slika kako bi i ja mogao da uđem u kadar…




Put nastavljam prelaskom oboda planine Murtenica koji se naslanja svojim južnim
 krajem na planinu Mučanj Asfaltna podloga je za sada dobra a zimzelena vegetacija me
 podseća da se nalazim na velikoj nadmorskoj visini…




Intersantni I maštovito osmišljeni znaci za naseljena mesta će vam sigurno skrenuti pažnju…



Krajputaši su ovde dobro očuvani, primetio sam da ih ima puno duž puta sa obe strane,
 biće tu još dugo da  prenose stare poruke novim generacijama…





Poslednji pogled na Zlatarsko jezero koje ubrzo nestaje u obroncima planine Zlatara…



Sledeća stanica je Jasenovo, odmah na ulazu u selo sa leve strane se vidi specijalni
 kamp za obuku žandarmerije MUP-a Srbije…  Jasenovo se nalazi na 1200metara. Ovde
su zime oštre i duge sa dosta snežnih padavina a leta su umerna i kratka sa srednjom
 količinom padavina..    



Jasenovo je udaljeno 19 kilometara od Nove Varoši.To je stalno naseljeno mesto na
 najvišoj nadmorskoj visini u Srbiji. Stanovnici ovoga sela se uglavnom bave poljoprivredom.
 Tu su postajale dve fabrike koje su se bavile kožnom galanterijom i konfekcijom, međutim
 od raspada bivše SFRJ ove fabrike ne rade.



Nastavljam dalje prema selu Močioci, još uvek se blago penjem  željno iščekujući  
prevoj koji se nalazi na nadmorskoj visini od  1.425 metara…




Putokaz pored puta ukazuje ns dve mogućnosti… jedan pravac vodi prema LJubišu
–Sirogojnu-Beloj Zemlji-Užicu. A drugi  prema Močiocima-Katićima-Prilikama-Ivanjici…




Zamolio sam jednu “mladu” čobanicu da me slika  pre nego što krenem prema Prilikama…





Odmah zatim nailazim na znak za radove na putu i asfalt ustupa mesto krupnom šoderu…




U ovakvim okolnostima najbolje je ne spustati brzinu ispod 50km/h jer sa manjom
 brzinom rizikujemo da se motor počne uvijati usled propadanja u šoder zbog čega
 može doći do gubitka kontrole i pada…




Intersantno da se još može videti mlado cveće kako se probija ispod već uvele trave…





I konačno dolazim na najvišu tačku ovog putnog pravca od 1425 metara…
Zanimljivo da su putari baš od tog mesta počeli asfaltiranje puta u pravcu Prilika…
Mmmmm… pravo zadovoljsvo je voziti ovim putem jer je grip odličan a krivine živopisno
 nestaju i visokim četinarskim  šumama…



Pri pogledu na desno vidim obronke planine Javor, dok ja nastavljam duž planinskog
 masiva Mučanj očekujući da mi se uvidokrugu pojavi njegov najveći vrh…



Kao što sam ranije pomenuo ovde je stočarstvo osnovni način života tako da krupne
 i sitne stoke ima često pored puta, računaj te sa tim ako krenete na ovu stranu…



Ovaj deo puta je možda najlepši za vožnju je su krivine idealne a teren je takav
da imate osećaj kao da ste na toboganu...



A tu su i visoka stabla četinara pored puta koja kao špalir čekaju da prođete kroz njih.



Onda najednom nestaje asfaltne podloge i upadam u krupan tucanik, srećom da sam
 ranije smanjio   brzinu  da bih bolje osmotrio okoliš tako da sam prošao bez posledica...



Uz povećanu opreznost prelazim tu deonicu dugu par kilometara I dalje je priroda
 fantastična i svakim metrom sve više žalim što me je Canon izdao…



 Dobar put se nastavlja do sela Močioci isput vidim parkirane radne mašine pored puta
 što znači da će verovatnodo kraja godine završiti ceo putni pravac Prilike-K.Brod, Još
 jedan razlog  da na proleće ponovim turu…



E da… obavezno obratiti pažnju jer na nekim mestima ima puno rizle izbačene na asfalt
  mada sa pristojnom vožnjom neće biti nikakvih problema..



Prve kuće u zaseoku Močioci, gledajući ove vrhove okolo možda bi pomislili da ste se
 spustili na 500 metra nadmorske visine, ali to je samo iluzija



Iznenadilo me to što sam video kupus koji je dosta dobro izgleda na ovoj nadmorskoj
 visini a znamo da je ravničarski kraj najpogodniji za ovu vrstu povrća…



Primećijem pored puta jednu staru oronulu kuću i taman kada sam pomislio da je
 napuštena dečak  od tri četri godine se pojavi niodkuda u dvorištu. U rukama je držao
 plekani tanjirić i lupkao njime po betonskom tremu. Po njegovom izgledu i prozorima
 na kojima su visile neke stare zavese umesto stakla  stekao sam utisak da je u pitanju
 socijalno ugrožena porodica.

 Lagano kočim i mahinalno polazim da izvučem iz pregrade na motoru čokladicu  u nameri
 da mu je dam. A on me sve vreme gleda, raširio oči kao da je video duha. I kad sam bio
 taman na domak da mu je dam, on odskoči i poče da se dere na sav glas, uto iz kuće
 istrča majka (predpostavljam) a ja se nađoh u neprijatnij situaciji pokušavajući da objasnim
 svoj gest. Međutim mali je utekao u kuću i samo mu malo viri glavica iza ulaznih vrata,
  dok se meni žena izvinjava i kaže da je on jako plašljiv i da neće hteti da uzme čokoladu.
 Ostavljam čokoladicu na trem i lagano se udaljim nadajući se da ova porodica neće dočekati
 zimu u ovoj oronuloj kući bez prozora…



Ulazak u zaseok Močioci.
 Močioci je naselje u opštini Ivanjica u Moravičkom okrugu smešteno ispod  planinskog venca
 Mučanj u prelepom krajoliku. Prema popisu iz 2002. bilo je 143 stanovnika (prema popisu iz
 1991. bilo je 140 stanovnika).



 Sam centar Močioca čini nekoliko većih zgrada I desetak kuća.



Stara oronula osnovana škola koja sada više podseća na neku kulisu iz horror filma.



Vodenica potočara koja je sudeći po stanju odavno ostala bez vodenog jaza za pokretanje vodeničkog točka.



E.. sad ono što ja nisam nigde video na ovim našim prostorima  mislim na Zlatiborsku okrug,
 u pitanju je takođe vodenica ali je točak potpuno drugačije konstruisan i postavljen vertikalno
 za razliku od drugih vodenica  u našem kraju gde su vodenička kola postavljena poprečno i
 jedina  razlika je u tome da li ih ima jedan dva ili tri…





Odmah po izlasku iz Močioca  nailazim na  česmu koju je podigao istaknuti meštanin ovog
 kraja sebi u zadužbinu. Voda je dobra, sve preporuke…



Pa još malo radova na putu. U pitanju je deo puta sklon odronima i eroziji, veliki potporni
 zidovi su garancija da će ovaj problem biti sigurno rešen.  



A onda se u svoj svojoj veličini ispred mene pojavio najviši vrh planine mučanj pod nazivom
 Jerinin grad (1 534 m). Šteta što je slika loša, utisak je neopisiv.



Na ovoj nadmorskoj visini dobro rađa krompir, to sam se lično uverio  a evo i fotografije koja
 to dokazuje.



 Put me dalje voidi tačno ispod vrha Jerinin Grad.




Karakteristično za ovaj kraj je da se kuće pokrivaju čuvenom maćanskom pločom koja se
 vadi u obližnjem selu Maće. Na ovoj slici ispod mogu da se vide bele kamene ploče maćanskog
 kamena koijm su pokriveni krovovi  ovag zaseoka.




Lagno se spuštam prema selu Katići ,put se vujugavo kreće niz brdo zvano Oštrice.  



Dole u podnožju planine,  sela i zaseoci izgledaju tako maleno i nestvarno kao neke loše
 napravljene makete nehajno razbacane po minijaturnim brežuljcima.  



Interesantno… evo je još jedna Ravna Gora samo ne toliko aktuelna kao ona druga.



Ubrzo mi se iza jednog prevoja kao na dlanu pojavi selo Katići.



Katići
Selo Katići nalazi se na nadmorskoj visini od 1024 m, na zapadnoj strani brda Oštrice na
 planini Mučanj, na nekadašnjoj granici između Turske i AustroUgarske. Zdrava planinska
 klima, izvori ekovitih voda (Savina voda - lekoviti izvor Svetog Save, Prilički kiseljak, ...)
, bistri potoci sa obiljem šuma, zelenila i netaknutom prirodom, prirodnim znamenitostima,
 spomenicima kulture i zdravom hranom, čine ovaj kraj ekskluzivnom ekološkom oazom.




 U centru sela mirno, tu je prodavnica kafana i kiosk čudnog oblika u produžetku je
 spomen-česma iz 1862. godine posvećena porodici Raškovića koja je ovde došla iz
Štitkova. Tu se još uvek prepričava priča o herojskom podvigu kneza Hadži-Bratul
 Raškovića koji je turskom paši ponudio svoju glavu, da njome otkupi narod. Paša je
 ovaj gest starca nagradio poštedevši i njega i narod Starog Vlaha odmazde.

Pored prirodnih lepota, ovo područje ima i kulturno-istorijske spomenike, među kojima
 se ističe Bela Crkva u Brezovi koja se pominje u jednoj povelji cara Dušana (XIV vek).
 Područje Katića je 2000-te godine proglašeno vazdušnom banjom. Na severnoj strani
 su izvori gde počinje Čepovačka reka od koje nastaje Mali Rzav. Na južnoj strani su
 izvori iz kojih nastaje Brezovačka reka, zatim Grabovica koja se uliva u Moravicu. Reke
 su bogate protočnom pastrmkom, bistre i čiste, pa ukoliko volite da pecate ne zaboravite
 ribolovački pribor.



Na izlasku iz sela vidno postavljen reklamni pano za etno apartmane Obradović sa četri
zvezdice Nisam planirao da zanoćim tako da ne mogu posvedočiti o broju zvezdica, to neka
 ostane za neki drugi put.



Još jedna česma, ovog puta podignuta u pomen žrtvama drugog svetskog rata,
 vode nema.



Nailazim na veliki beli krst možda visine 5m ali je u blizini dvorište pa mi je neprijatno da se
 motam okolo tako da nisam  saznao u koju namenu je tu postavljen.



Nastavljam da se spuštam prema  Prilikama. Na fotografiji ispod ako bolje zagledate
 primetićete konja. Konji se ovde još uvek koriste za teške šumske poslove jer su tereni
jako nepristupačni za izvlačenje stabala  mehanizacijom.  




Često sam usput viđao divlje jabuke i prolazio sam a nisam ih probao, ovog puta
 namerno stajem da probam. Je znam da su ih kod mene u selu koristili za “vodnjiku”
ali se ne sećam kakav ukus su imale. Ukus… jbg… možda bih vam najbolje dočarao kada
 bih uporedio sa  žvakom orbitom  eukaliptus bez šećera, samo imaju još malo gorči ukus…
 a bile su zrele, kakvog li su ukusa tek zelene.



Negde ispred Prilika zastajem uz veliki jabučnjak čija su stabla tik iz put a grane velikodušno
 nude svoje plodove prolaznicima. Samo što je sad u pitanju crveni delišes prava poslastica u
 poređenju sa divljom jabukom.



Koristim priliku da me lokalni klinci uslikaju dok pokušavam dohvatiti one najzrelije koje su po
 pravilu  nedostižne.



Pogled na lokalni stadion na kome se upravo odigrava utakmica. Mogu samo da zaključima
 da igraju crveni protiv ljubičastih… ljubičatih!  Prosto ne mogu da verujem da je neko u SRB
 mogao da za svoj tim izabere ljubičastu boju dresova. Šta je sledeće… rozi?



Nastavljam vožnju prema centru Prilika.
Putokaz… obratite pažnju na udaljenost ako idete u pravcu Požege jer je prva pumpa tek u
 Arilju na dvadeset i nekom kilometru, ako nemate dovoljno goriva bolje je da krenete prema
 Ivanjici gde ćete za 4 do 5  kilometara naići na prvu pumpu.



Centar Prilika je dosta živahan za jedno nedeljno popodne. Imam utisak kao da je radni
dan. Prilike su poznate je po Zemaljskoj satelitskoj stanici koja se nalazi neposredno uz
magistralni put koju je svecano pustio u rad Josip Broz Tito 1974. godine. Te iste godine
 Preduzece JP PTT je pustilo prigodnu postanku markicu sa tematikom satelitska stanica u
 Ivanjici.



Kad Priličani pođu u Ivanjicu kažu… ”odoh od prilike raketom preko satelita za Ivanjicu
” misleći pri tom na  autobus  Užičke firme Raketa i njihovo naselje Satelit…

Ova slika je skinuta sa neta...


Ako vam ne daj bože u Prilikama nešto otkaže na motoru ili negde u blizini  u blizini imate
 moto servis Čapo.  Neće vam biti teško da ga nađete, mesto je malo i svi se znaju a postoji
 i reklamni pano uz samu magistralu.



Nastavljam vožnju prema Arilju i Požegi gde planiram kratak predah uz laganu večeru…
Uz samu magistralu na izlasku iz Požege nalazi se restoran Magnet poznat po dobroj čorbici
Iako sam planirao čorbicu na preporuku da imaju dobar pasulj rešim da vožnju završim u
 tipično bajkerskom maniru i poručim porciju pasulja kupus salatu i hladan jelen…  
I nisam se prevario, pasulj je bio “baaaš pasulj”sve preporuke za ovaj restoran…



Uspavam da uhvatim lep zalazak sunca i ovom slikom bih završio ovaj mini putopis  sa
 željomda na proleće još jednom prođem ovim putnim pravcom… Nadam se da vam je bilo
 intresantno a slike ćemo zameniti boljim na proleće, ako ima zainteresovanih  možemo
 zajedno u obilazak Starog Vlaha sa prvim prolećnim danima…  

[Ivta - MK Smederevo]

Lep putopis, a pejzazi su stvarno da ostave bez daha. Zanimljivo, da pored ovolike prirodne lepote i zdravog vazduha na tim nadmorskim visinama, nema vise etno sela ili nekih odmaralista, a i sami predeli su poprilicno malo naseljeni lokalnim stanovnistvom (143 stanovnika).
Vezano za Jerinin grad koji si uslikao i pomenuo.
Ovo je prvi put da cujem da se neko prirodno odrediste zove Jerinin grad u ovom slucaju vrh planine. Verovali ili ne u Srbiji ima oko 30 Jerininih gradova i svi do sad su iskljucivo zidani kamenom ili nekim cvrstim materijalom. Definicija Jerininog grada je otprilike kao u "Vikipediji", a glasi:  Jerinin grad je naziv koji je srpski narod davao starim gradinama i ruševinama nepoznatog porekla povezujući ga sa legendom o Prokletoj Jerini i njenom zidanju Smedereva.
Vrlo sam zainteresovan da zajedno prodjemo ovu etapu Rade i voleo bih da mi javis kad budes isplanirao, a ujedno bih te zamolio da proveris da li je motorom moguce stici do vrha Jerinin grad jer sam jako zainteresovan da obidjem tu oblast i "osvojim" taj vrh. To bi mi bio 25. Jerinin grad koji  sam do sad obisao
Lepo odradjeno Ercov, nema sta

[dejansd]

respekt,vidi se da si se potrudio da docaras lepotu kraja
 svaka cast

[shorty]

respekt,vidi se da si se potrudio da docaras lepotu kraja
 svaka cast

eto ti rute za nas bato kad otopli
pa posle mozemo kod snajkinih u Luchane...

[Squi]

Hvala na komentarima... pa na proleće da zajedno obiđemo krug...
Samo ovoga puta idemo preko Bele Zemlje Ljubiša i Sirogojana i
nastavljamo u Jasenovu tako da će doživljaj biti kompletan....   

[dejansd]

eto ti rute za nas bato kad otopli
pa posle mozemo kod snajkinih u Luchane...

naravnoo

[cole k2]

e dobra deonica puta al sto ne slika nista zensko to mi nije jasno

[Dusica]

Teco mozes i mene da vodis, ja se necu buniti, a ja tebe vodim kod Dzonija i Kuste kad dobijem vozacku..... 

[Squi]

Teco mozes i mene da vodis, ja se necu buniti, a ja tebe vodim kod Dzonija i Kuste kad dobijem vozacku..... 

Dogovoreno uz samo jedan uslov... ti moraš da se baviš fotografijom dok ja šoferiram...
Evo i Ivta je raspoložen da se priključi... za sada imamo ekipu od pet članova za
ekspediciju na "Stari Vlah".... 
 

[Squi]

e dobra deonica puta al sto ne slika nista zensko to mi nije jasno

Jesam... nego mi stroga komisija za cenzuru, gora mi je od RRA... 

[Dusica]

Dogovoreno uz samo jedan uslov... ti moraš da se baviš fotografijom dok ja šoferiram...
Evo i Ivta je raspoložen da se priključi... za sada imamo ekipu od pet članova za
ekspediciju na "Stari Vlah".... 
 

Nije problem, ja sam profesionalac 

[cole k2]

Jesam... nego mi stroga komisija za cenzuru, gora mi je od RRA... 

a ja mislio da cuvas samo za sebe a mi neka crknemo........

[MK MUŽLJA]

Vrlo dobro, uživao sam čitajući.

[stemark]

Odličan putopis!Svaka čast!Mnogo volim baš ovakve putopise,prelepi predeli,nema mnogo naseljenih mesta,samo gas i uživancija.E da mi je neke love ove godine (za vreme ću da se snađem), pa da i ja napravim neku ovakvu turu!